Neka se pripremi Ukrajina

Specijalno za „Politiku”
Moskva – „Ako vlasti Ukrajine budu i dalje sprovodile politiku konfrontacije sa Rusijom, to može dovesti do nestanka ukrajinske države”, tvrde eksperti ukrajinskog Instituta za izučavanje Rusije.

„Sukobi sa Rusijom na postsovjetskom prostoru, posebno na teritorijama gde je veliki broj stanovnika lojalan Moskvi, ne može biti osnova za efikasno stvaranje državnosti, već samo preti teritorijalnoj celovitosti takvih zemalja. Sukobi sa Rusijom neće dovesti do konsolidacije, već će produbiti raskol u ukrajinskom društvu i čak dovesti do prestanka postojanja ukrajinske države”, kaže se u tekstu koji je objavio ukrajinski institut.

Svako izjašnjavanje građana Ukrajine o spoljnoj politici i unutrašnjem uređenju znači podelu zemlje na dva dela, sa jasno određenim granicama, sa svojim visokim pokroviteljima na Istoku i Zapadu. Kijev i zapadni deo države okrenuti su ka Evropskoj uniji, zapadnoj vojnoj alijansi i Americi. Industrijski Donjeck, na istoku, i Krim gledaju ka Rusiji i očekuju pomoć da se to spreči. Prvim delom vlada predsednik Viktor Juščenko, drugim eks premijer Viktor Janukovič.

Sporna luka

Ma koliko se politička situacija u zemlji takoreći svakodnevno menjala, podela na „ruski” i „ukrajinski deo” opstaje. I mada to zna, Juščenko je u petodnevnom ratu na Kavkazu ne samo pružio političku podršku svom kumu Mihailu Sakašviliju nego je, braneći teritorijalni integritet Gruzije, skoro ugrozio teritorijalni integritet svoje zemlje. Ruski mediji čak tvrde da su ruske avione iznad Južne Osetije obarale ne samo ukrajinske rakete nego i ukrajinski vojnici. Svestan da će geopolitička karta Kavkaza biti izmenjena, Juščenko, iako ima podeljenu zemlju i nerešeno pitanje državnih granica, kao da je činio sve da se sukob proširi ili bar da izazove Moskvu. On je prvo pretio da neće dozvoliti ruskim brodovima koji su krenuli ka gruzijskoj obali da se vrate u svoju bazu u Sevastopolju, a zatim je doneo ukaz kojim se zahtevalo od Moskve da obavesti ukrajinsku vojsku 72 sata ranije pre nego što ruski avioni ili brodovi pređu granice Ukrajine. Ukoliko Moskva to ne učini, utoliko bi Ukrajina mogla da zatraži da Crnomorska flota napusti Krim pre nego što istekne važnost sporazuma po kojem ona na njemu boravi.

Ako se ostavi po strani to što tim merama ne bi pomogao Gruziji, jer krstarica „Moskva” može da dobaci do kavkaskih obala i ne pomerivši se iz luke, nije baš jasno kako bi sprečio ruske brodove da pristanu na Krim. Da ih potopi, minira luku? Teško zamisliv scenario. Zato je uspeo da izazove stanovnike Sevastopolja, građane svoje zemlje, da kažu „da će postaviti živi štit na putu onih koji pokušaju da spreče ruske brodove da se vrate u luku”.

Istini za volju, preteći tonovi iz ukaza brzo su relativizovani objašnjenjem da će se primenjivati posle pregovora sa Rusijom. I Rusija je spremna na pregovore, pri čemu insistira da je u Sevastopolju na zakonskim osnovama. Ti pregovori će pokazati koliko je Juščenko uvažio upozorenje Vladimira Putina: „Strašno je i pomisliti kako bi izgledalo da Rusija uperi svoje rakete na Ukrajinu”.

Bratstvo se raspalo

Posle raspada SSSR-a Crnomorska flota u Sevastopolju našla se u tuđoj državi – Ukrajini, koja je smatrala da joj ona i pripada. Rezultat dugih rasprava bio je sporazum zaključen 1997. godine po kome je Sevastopolj ostao glavna baza ruske Crnomorske flote, za koju Rusija plaća zakup.

Danas se u Ukrajini nalazi 70 odsto Crnomorske flote Rusije. Poslednjih godina, pošto se rukovodstvo Ukrajine opredelilo za ulazak u NATO, sve su češći zahtevi novih ukrajinskih vlasti da ruska vojska napusti Krim 2017. godine kad ističe rok važenja sporazuma. Međutim, građani Sevastopolja su izrazito antinatovski raspoloženi i prete otcepljenjem Krima u slučaju stupanja Ukrajine u severnoatlantsku alijansu.

Veliki problem Viktora Juščenka je Krim koji je posle raspada Sovjetskog Saveza ostao u Ukrajini. Sporazumom o prijateljstvu, saradnji i partnerstvu, potpisanim 1997. godine, Moskva je priznala granice Ukrajine stvorene 1991. na osnovu granica iz 1954. u zamenu za garancije razvoja prijateljskih odnosa sa Rusijom, priznavanje njenih interesa, poštovanje bezbednosti Rusije na Krimu.

Poluostrvo Krim prvi put u svojoj istoriji postalo je ukrajinsko 1954. kada je Hruščov odlučio da ga izdvoji iz sastava Sovjetske Republike Rusije i preda republici Ukrajini „u cilju učvršćenja bratstva dvaju naroda”. Ukrajinci nikad nisu bili starosedeoci Krima, a Staljin je odavno izvršio etničko čišćenje i iselio Tatare.

Nije na odmet reći i da ruska strana doživljava Krim kao sidro koje drži Ukrajinu u orbiti Rusije. Nije malo onih koji, na sve češće izražavanu želju Ukrajine da iseli Crnomorsku flotu, odgovaraju da Rusija treba da preispita svoju saglasnost da Krim ostane u Ukrajini.

Ovih dana ministar inostranih poslova Rusije podsetio je da Sporazum predviđa da nijedna od strana ne sme da preduzima mere koje predstavljaju pretnju bezbednosti druge strane, a u Rusiji su sve češći zahtevi za reviziju Sporazuma o prijateljstvu. A Sporazum o prijateljstvu nije isto što i sporazum o granicama – on ni do danas nije potpisan. Šta će se dalje dešavati, umnogome zavisi od Juščenka.