Kako od greda i dasaka napraviti barem stolicu

Zlatibor – Izgledne šanse za veći broj novih radnih mesta i značajnije prihode nudi naša drvna industrija. Potencijali drvoprerade su veliki, naročito ako bi se rezana građa pretvarala u finalne proizvode. To je jedna od poruka nedavnog skupa o unapređenju preduzetništva u drvenoj industriji, koji je na Zlatiboru, uz mini-sajam inovativnih proizvoda od drveta, organizovala Regionalna asocijacija vlasnika privatnih šuma „Omorika” iz Zlatiborskog okruga, najbogatijeg drvetom kao sirovinom.

Rečenom u prilog idu podaci koje je predstavila RAŠ „Omorika”. Mada je, navode, bezmalo polovina ovog okruga pokrivena šumama, ovde ima vrlo malo preduzeća koja prave finalne proizvode od drveta. Uglavnom se obavlja samo primarna prerada i prodaja poluproizvoda (daske, grede i slično):

– Primera radi, u 2015. godini izvoz rezane građe lišćara iz Srbije iznosio je 145.000 metara kubnih, sa ostvarenom vrednošću od 45,3 miliona evra. Kada bi se ova količina rezane građe preradila samo u stolice, iz nje bi se dobilo oko pet miliona komada stolica, čija bi vrednost u izvozu mogla da dostigne oko 265 miliona evra, ili 5,8 puta više u odnosu na ostvarenu vrednost izvoza rezane građe kao poluproizvoda. Taj proces prerade navedene količine generisao bi najmanje 5.000 novih radnih mesta – navode u RAŠ „Omorici” podatke profesora Branka Glavonjića sa Šumarskog fakulteta u Beogradu. Tome dodaju da je u Zlatiborskom okrugu održiva godišnja proizvodnja sirovine preko 120.000 metara kubnih oblovine, što navodi na zaključak da je potencijal za unapređenje ogroman.

Po izjavi Đorđa Marića, konsultanta asocijacije „Omorika”, tema pomenutog mini-sajma na Zlatiboru nije bila samo priča o malim drvoprerađivačima i njihovim problemima, već o načinu kako da drvo, koje je domaća sirovina, u potpunosti i do kraja preradimo u našoj zemlji, da ovde bude pretvoreno u finalni proizvod i prodato.

– Mi smo region prebogat drvetom, ali u ovom trenutku na prste jedne ruke možemo da nabrojimo firme koje proizvode finalne produkte od drveta. Uglavnom su tu daske, grede, poluproizvodi i, eventualno, pelet kao neko visokovredno drvno gorivo – izjavio je Marić.

Na skupu o unapređenju drvnog preduzetništva govorili su i predstavnici Evropske banke za obnovu i razvoj, RRA „Zlatibor” i Udruženja privrednika i preduzetnika Srbije. Dejan Tonić iz Evropske banke za obnovu i razvoj nakon skupa je izjavio da ta banka smatra da je izuzetno važno podržati ovaj sektor, pre svega proizvođače i one koji počinju da realizuju svoje ideje. Svaki vid organizovanja većeg broja preduzetnika zainteresovanih za unapređenje poslovanja idealan je način da zainteresovani u više biznisa dobiju pravovremene informacije – kazao je on.

Pojedini manji proizvođači prikazali su ovde svoja umeća u izradi predmeta od drveta, igračaka, sitne drvenarije. „Ovaj sajam je veoma dobar za proizvođače, jer može  da se čuje za nas, da se udružimo jer je zajedničkim snagama sve lakše, da porazgovaramo s ljudima koji mogu da nam pomognu u ovom poslu”, izjavila je na Zlatiboru Valentina Kitić iz Niša, koja se bavi izradom drvene kuhinjske galanterije.