Norveški sistem za naredne ispite

Rukometašice Srbije neće igrati u E grupi Petnaestog evropskog prvenstva u Ljubljani, pa neće biti ni najave susreta sa Norveškom, ali bez jedine supersile ženskog rukometa teško da može da se odjavi nastup sa tri poraza iz isto toliko mečeva, gol-razlikom - 22 i odsustvom segmenata koji su obavezni deo igre „brzog centra”, nekoliko decenija od epohe Svetlane Kitić.

Reprezentacija Srbije je jedan rang ispod nivoa Švedske, koja je izgubila prvo poluvreme od Danske sa 13:5, Dankinja koje nisu mogle sa Slovenkama i Slovenije odakle je selektor Bregar, ali i kada je prethodnih godina igrala glavne runde, gledalo se u polufinalne visine Norveške. Šampionat koji se sada odvija u Ljubljani i Skoplju, jeste 40. nastup Norvežanki na velikim prvenstvima od njihove prve medalje, „bronze“ na Svetskom šampionatu 1986. (nisu igrale samo na Olimpijskim igrama u Atini 2004).

U ovom periodu su 32 puta igrale polufinale, a 23 finale, osvojivši 14 zlatnih medalja. Polufinale velikog prvenstva je „dva ranga” iznad aktuelne pozicije Srbije, koja je pre deceniju odigrala dva, uz jedno finale. Da li je to bilo zbog podrške gledalaca u Beogradu 2012. i 2013? „Rukomet je sedam protiv sedam na terenu“, kaže Torir Hergeirson, selektor Norveške od 2009, 58-godišnjak koji se one 1986. preselio sa svog Islanda u Norvešku, gde je od 1994. podizao nacionalni rukomet uz legendarnu Marit Brejvik.

Norveška (19 golova više od Švedske, iz četiri šuta manje 149/102, Srbija 123/66) je naravno uzor i drugima, koji isto ne mogu da dosegnu njene visine, ali Srbija u Celju nije ni pokušala da igra „norveški”. Koja je to igra kaže Marit Brejvik, selektor od 1994. do 2008. (Hergeirson radio sa juniorskom reprezentacijom do 2001. kada se pridružio stručnom štabu „A“ selekcije), koja najviše veruje odbrani 6-0.

„Norveška reprezentacija najviše pažnje ukazuje izgradnji igre u odbrani. Onda interakciji golmana i odbrane. Gleda se šta da se radi i kada je golman sam protiv igrača protivnika. Ako ste ovo uradili, postoji temelje za brzu kontra-igru po kojoj je Norveška prepoznatljiva. Drugačije je kada igračice odlaze, ali se uvek zna ko šta radi i ko je sledeći, ta kultura je veoma jaka u ekipi. Kada se povuče Nora Merk, dobićemo novu, malo jaču vatru, od igračica koje su sada pored nje. A sa rukometašicama koje su talentovane i sa dobrim rubovima ekipe...Radujem se i narednom periodu norveškog ženskog rukometa”.

Torir Hergeirson, koji je u Oslu studirao isto što i Brejvikova (ona ga je i odredila za selektora juniorki), Univerzitet za sport, razgovore o rukometu „počinje i završava” pričom o razvoju.

„Da ne mislim o napredovanju, otišao bih. Može da se desi da se razvijate i da ne pobeđujete, ali pre će biti da ćete pobeđivati. Sa mojim saradnicima, psiholozima, fiziolozima, kondicionim trenerima, radim na razvoju. Norveška ekipa ne misli na rezultate, iako od njih zavisimo. Ono što je dobro radimo više, ostalo razvijamo. Treće, učimo novo. Od Francuskinja fizičku pripremu i odbranu, od Holanđanki brzinu, od Dankinja tehniku, od ekipa sa Balkana taktičke razrade. Sa mnogo zvezda u ekipi, mogu da se jave problemi, ali to nije slučaj sa norveškom reprezentacijom. Nema nevažnih članova reprezentacije, ali filozofija je – prvo ekipa“.

Od 1988. (Svetlana Kitić) je bilo 29 izbora igračice godine Svetske federacije IHF – Norvežanke su laureati bile šest puta. U poslednjih deset godina – jednom. Superzvezda Nora Merk – nijednom. I pored 11 medalja sa velikih prvenstava (dva juniorska „zlata“) i pet titula klupskog prvaka Evrope.

„Godinama su tvrdili da ne mogu da budem desni bek sa visinom od 170  santimetara, ali odrasla sam verujući da nema prepreka koje ne mogu da savladam“, kaže Nora, koja je i pored devet teških povreda, sa 31 godinom, prvi as ženskog rukometa...