Francuski konzervativci razumeju našu zemlju

Prvi put u pedeset godina postojanja Nacionalnog okupljanja, koji se do 2018. zvao Nacionalni front, na čelu partije nije neko ko se preziva Le Pen. Umesto dosadašnje predsednice Marin, kćerke osnivača Žan-Mari le Pena, na čelo partije koja ima drugi po veličini poslanički klub u nacionalnom parlamentu Francuske, izabran je 27-godišnji Žordan Bardela, na kongresu stranke 5. novembra u Parizu, kojem je kao jedini iz Srbije prisustvovao narodni poslanik Jovan Palalić iz Srpske narodne partije. U razgovoru za „Politiku” Palalić kaže da je povlačenje Marin le Pen očekivano, budući da je krenula u ovogodišnju predsedničku kampanju (izgubila od Emanuela Makrona u drugom krugu) sa pozicija da bude predsednica svih građana, pa se povukla sa čela stranke, a Bardel je bio privremeni predsednik do ovog kongresa.

„Marin le Pen hoće u potpunosti da se posveti radu u parlamentu, gde je njena partija trenutno najjača opoziciona stranka i drugi klub po snazi”, ističe Palalić, objašnjavajući njenu izjavu da ostaje aktivna u stranci. Za činjenicu da je tako mlada osoba došla na čelo jedne uticajne partije u Francuskoj takođe ima jednostavno objašnjenje, budući da ga poznaje – Bardel je po godinama mlad, ali izuzetno politički zreo.

U stranci je od svoje šesnaeste godine.

Jeste. On je izuzetno politički zreo, elokventan je, dobar je orator. Ima jasne stavove i zna da ih izrazi. Razume političku situaciju u Francuskoj i u Evropi. S druge strane, u potpunosti je etabliran u stranačku ideologiju i program i on to vrlo uspešno provodi. A kao nosilac liste na evropskim izborima 2019, on je bio pobednik (najviše francuskih poslanika u EP je iz Nacionalnog okupljanja). I vrlo je popularan među mlađom generacijom u Francuskoj, potpuno prepoznatljiv. Često je u nacionalnim medijima i jedan je od najbližih saradnika Marin le Pen već nekoliko godina.

Da li je za njegov izbor ipak bilo presudno to što je on njen štićenik?

U svakom slučaju on jeste bio neko koga je ona godinama podržavala i promovisala u partiji i u francuskoj javnosti. Zanimljivo je i da su glasali svi članovi stranke, glasanje je trajalo danima, i to daje snažan legitimitet. Naravno, Marin le Pen je i dalje apsolutni autoritet u stranci, to se videlo i na kongresu.

Ona, znači, nije obeshrabrena dosadašnjim izbornim porazima?

Ne. Jer je situacija u Francuskoj veoma promenjena. Imate u parlamentu ad hok većinu koju Makron pokušava od glasanja do glasanja da obezbedi. I imate veoma jaku opoziciju koju prvenstveno predstavljaju Nacionalno okupljanje i Melanšonova Nepokorena Francuska. Tako da se ne isključuje mogućnost, a to nije nešto uobičajeno u Francuskoj, i vanrednih izbora.

U Parizu su bili predstavnici brojnih konzervativnih stranaka iz Evrope, od Salvinijeve Lige, preko Orbanovog FIDES-a, do AfD-a. Kakve su vesti, šta se sprema Srbiji, šta se sprema Evropi?

To su sve prijateljske stranke i mogu da kažem da je ono što sam na okruglom stolu u parlamentu, koji je organizovala poslanička grupa Nacionalnog okupljanja, izneo kao poziciju Srbije u vezi sa situacijom na KiM, pitanjem uvođenja sankcija Rusiji i pritiscima koji se na nas vrše, naišlo na razumevanje. Jer na neki način to je i potvrda njihove ideološke pozicije, a to je da je najvažnije sačuvati slobodu političkog odlučivanja i nezavisnu politiku. Ono što se od njih najviše moglo čuti jeste velika zabrinutost zbog energetske situacije (pogotovo su ljudi iz Nemačke i iz Mađarske o tome govorili) i velike inflacije i porasta cena, koju smo mogli videti u samom Parizu. Osetila se velika briga i kritika ovoga što sada radi Evropska komisija – sve te radikalne mere koje se tiču tako agresivne (prema njihovom mišljenju) podrške ratu u Ukrajini, koja nije u potpunosti u interesu Evrope i pitanje je koje će biti sve posledice sankcija i tog sukoba koji se dešava na istoku.

Da li ovaj rat i krizu u Evropi vide kao šansu za svoj dalji politički uspon?

Oni uglavnom vide šansu u svim greškama koje su do sada pravile vlade koje su dominantno u Evropi bile liberalno-leve. Otuda ovaj talas povratka konzervativnih stranaka, ili raspoloženja u Evropi prema konzervativnim strankama. Vidi se, naime, neuspeh politike u upravljanju krizom tokom kovida 19 (došlo je do ukidanja sloboda, haosa u ekonomiji) i sada u upravljanju energetskom situacijom u Evropi. Konzervativci osećaju da su građani nezadovoljni liberalnim i levim vladama, levičarskim i zelenim, koje i dalje dominiraju. U Švedskoj i Italiji se desila promena, u tri velike države EU, Nemačkoj, Francuskoj, Španiji, nije, ali prosto se očekuju.

Kako misle da razuvere deo populacije koji se jako plaši uspona fašizma, koji se vidi u poslednjim uspesima nekih stranaka u EU?

To je apsolutno propaganda. Nema nikakvog uspona fašizma, niti ga iko podržava. To što oni pokušavaju da pripišu stavu da ilegalne migracije nisu prihvatljive u Evropi – jednostavno ne može da se tretira kao fašizam. Mogu samo da ponovim reči iz intervjua lidera desnice u Španiji Santjaga Abaskala jednim francuskim novinama povodom priča da se fašizam vraća. Rekao je da je to propaganda liberalnih i levih stranaka, koje žele da nas vrate u prošlost da ne bismo pričali o sadašnjosti gde njihove vlade katastrofalno upravljaju i političkom i ekonomskom situacijom.