Već 150 parova čeka na vantelesnu oplodnju sa doniranim ćelijama

U Srbiji će od 10. decembra biti omogućena vantelesna oplodnja sa doniranim reproduktivnim materijalom, jajnim ćelijama i spermatozoidima, a troškove postupaka snosiće Republički fond za zdravstveno osiguranje. Sve osobe koje ulaze u proceduru vantelesne oplodnje sa doniranim materijalom moći će da biraju iz koje evropske banke sa kojom je zaključen ugovor žele da se uvezu jajne ćelije ili spermatozoidi, a oni koji su već u proceduri veštačke oplodnje u inostranstvu, ubuduće će moći da nastave proces u Srbiji.

U razgovoru za „Politiku”, profesor dr Sanja Radojević Škodrić, direktorka RFZO-a, naglašava da se procenjuje da će u našoj zemlji ovakva vrsta pomoći biti potrebna za oko 1.500 žena ili parova godišnje, kao i da za sada imaju prijavljenih 150 parova.

Ko može da se prijavi za vantelesnu oplodnju sa doniranim reproduktivnim ćelijama?

Vantelesna oplodnja sa doniranim reproduktivnim materijalom na teret države omogućava se za žene do 45. godine, i to za one koje nemaju partnera i nemaju dete, odnosno parovima gde jedan od partnera (bračni ili vanbračni) nema dete i kojima je donacija jajne ćelija ili spermatozoida jedini način da dobiju potomstvo. Žene bez partnera će imati pravo na tri stimulisana pokušaja vantelesne sa doniranim spermatozoidima i tri krioembriotransfera sa doniranim spermatozoidima, dok će parovi imati pravo na tri stimulisana postupka vantelesne sa doniranim spermatozoidima, tri pokušaja sa doniranim jajnim ćelijama i tri krioembriotransfera sa doniranim spermatozoidima ili jajnim ćelijama. To praktično znači da sa svim proširenjima u poslednje dve godine žene do 45 godina koje sa svojim partnerom apliciraju za vantelesnu oplodnju sa sopstvenim reproduktivnim materijalom za prvo dete imaju pravo na neograničeni broj stimulisanih postupaka, neograničeni broj kriomebritransfera i pravo na neograničeni broj zamrzavanja embriona. Za drugo dete, bez obzira da li je dobijeno prirodnim putem ili postupkom vantelesne, imaju pravo na dva stimulisana postupka, tri kriomberiotransfera i pravo na neograničeno zamrzavanje embriona. U ovoj godini postupak vantelesne oplodnje omogućen je i parovima kod kojih muški partner ima problem sa azospermijom, a koji prethodno imaju zamrznut materijal. Imajući u vidu sva prava za VTO koja država finansira i sa novim proširenjem prava sa doniranim reproduktivnim materijalom, Srbija je, pored Izraela, jedina zemlja na svetu koja obezbeđuje toliki obim prava iz oblasti vantelesne oplodnje.

Nekima će delovati na prvi pogled da je procedura za prijavu parova komplikovana. Na koji način može da se olakša procedura?

Kako bi se olakšala procedura, preko e-uprave biće pokrenuta aplikacija koja je uvezala sve institucije. Trenutno imamo jednu referentnu banku u Univerzitetskom kliničkom centru Srbije, a do kraja godine biće uvrštena i ona u GAK „Narodni front”. Tu će se nalaziti i sve privatne laboratorije koje ispunjavaju stručne kriterijume. Osim njih, biće „uvezani” putem aplikacije i Ministarstvo zdravlja i RFZO, pa će osobe u svakom momentu moći da vide u kom statusu se nalazi njihov zahtev. Čekanje na saglasnost biće maksimalno pet dana, a uvoz će obavljati referentna banka. Žene, odnosno parovi, prikupljaće svu potrebnu dokumentaciju i zakazivati komisiju za BMPO po istom principu kao i kada se ide na običnu vantelesnu oplodnju. Zatim, ono što ostaje korisnicima jeste da u klinici u kojoj žele da urade vantelesnu oplodnju popune obrazac sa svojim karakteristikama, na primer koja su krvna grupa, kolike su im visina i težina, kao i da sami biraju kako žele da izgleda donor kako bi njihovo buduće potomstvo što više ličilo na njih.

Koliko parova godišnje o trošku RFZO-a odlazi na veštačku oplodnju? I u koliko zdravstvenih ustanova je moguće obaviti ovaj postupak?

Sve promene koje smo uveli u poslednje dve godine rezultirale su time da je RFZO od početka godine uputio oko 7.200 parova na postupak vantelesne oplodnje, što je u odnosu na isti period prošle godine za oko 1.000 parova više, a do kraja godine očekujemo da će oko 8000 parova biti upućeno na postupak vantelesne oplodnje. Od trenutka kada je podignuta starosna granica za žene sa 43 na 45 godina, na postupak vantelesne upućeno je oko 450 žena koje su starije od 43 godine. Usluge vantelesne oplodnje u 2022. godini se na teret RFZO pružaju u sedam državnih ustanova, kao i u 13 privatnih ustanova, što je za tri više nego u prethodnoj godini. Sva dodatna proširenja prava iz oblasti vantelesne oplodnje na teret RFZO-a uvedena su u skladu sa demografskom politikom koju vodi predsednik Srbije, kao i Vlada Republike Srbije.

Planira li se povećanje budžeta za lečenje retkih bolesti?

Postoji jasno opredeljenje države da se unapredi lečenje retkih bolesti, pa se svake godine iz budžeta obezbeđuju sve veća sredstva, koja su poslednjih godina višestruko uvećana sa 130 miliona dinara, koliko su iznosila u 2012. godini, na 3,7 milijardi dinara u 2022. godini. Međutim, država je donela odluku da se obezbedi dodatnih 600 miliona dinara za lečenje retkih bolesti u ovoj godini, što predstavlja 4,3 milijarde dinara za ovu godinu. Poslednjih godina broj obolelih koji se leče iz sredstava budžeta povećan je sa osam pacijenata u 2012. godini na 460 pacijenata u 2022. godini, dok je broj retkih bolesti koje se leče iz sredstava budžeta povećan sa dve na 26 različitih vrsta. Ono što bih istakla jeste saradnja i prisustvo predstavnika tri udruženja pacijenata obolelih od retkih bolesti koji su članovi Komisije RFZO-a, koja odobrava ove lekove. Imajući u vidu da se sredstva za lečenje retkih bolesti obezbeđuju i iz sredstava RFZO-a, onda su sredstva za lečenje retkih bolesti značajno veća, pa je tako u 2021. godini za lekove za lečenje retkih bolesti izdvojeno 13,2 milijardi dinara.

Šta treba unaprediti u ovoj oblasti kako bi lečenje pacijenata u Srbiji bilo bolje i efikasnije?

Potrebno je formiranje registra lekova za pacijente zbog jasnog formulisanja zdravstvene politike i planiranja finansijskih sredstava.

Takođe, jedan od problema sa kojim se suočavamo kada govorimo o lekovima za lečenje retkih bolesti, a posebno za decu, jeste to što postoji potreba za takozvanom of label primenom lekova koji nisu registrovani za određenu bolest već za potpuno druge indikacije, ali se u svetu umnogome uspešno primenjuju i u ovoj oblasti. Lekovi za pedijatrijsku populaciju treba da nam budu glavni motivi da se i u Srbiji zakonom prepozna i uredi ova oblast, što sada nije slučaj. Po važećem Zakonu o zdravstvenom osiguranju, RFZO nema zakonski osnov da snosi troškove za primenu bilo kog leka ukoliko taj lek nije registrovan za određenu dijagnozu kod nas ili u bilo kojoj zemlji sveta koja ima slične propise u oblasti lekova (Evropa, Amerika, Japan). Klinička ispitivanja lekova predstavljaju jedan od načina gde pacijenti mogu da imaju pristup najnovijim terapijama i u toj oblasti moramo da se vratimo u period pre kovida i da unapredimo klinička ispitivanja u zemlji.

Došlo je do promena i kod finansiranja dijagnostičkih procedura?

U cilju postavljanja blagovremene, adekvatne dijagnoze i davanja terapije pravom pacijentu u pravo vreme, važna je pravovremena dijagnostika.

RFZO finansira genetske analize u cilju dijagnostike u Srbiji za oko sto retkih bolesti. Za sve druge analize koje ne mogu da se rade u Srbiji, o trošku RFZO-a uzorci DNK se šalju u inostrane laboratorije i to najčešće u Nemačku, Englesku, Španiju, Italiju i Sloveniju, u slučajevima kada su iscrpljene mogućnosti ove vrste dijagnostike kod nas. Troškovi genetskih analiza koje finansira RFZO u Srbiji ili se šalju u inostranstvo koštaju od 800 do 3.500 evra. RFZO finansira i najsavremenije metode u prenatalnoj i postnatalnoj dijagnostici, kada postoji sumnja na određenu bolest. U pogledu dijagnostike intezivno se radi na njenom unapređenju u Srbiji i sprovođenju svih dijagnostičkih analiza za koje postoje kapaciteti i svi neophodni uslovi kod nas. Već dugi niz godina RFZO finansira pružanje različitih savremenih metoda, uključujući i mikroerej, kojom se detektuju submikroskopske genetske promene koje mogu biti uzrok patoloških promena, ali ova usluga se od 2021. godine pruža o trošku RFZO-a u Srbiji i u prenatalnoj dijagnostici. Takođe, i od momenta kada je RFZO zaključio ugovor sa Institutom za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo za pružanje usluge analiza kliničkog egzoma metodom nove generacije sekvencioniranja kliničkog egzoma (NGS), omogućeno je da se od juna 2021. godine jedna od najsavremenijih analiza kojom se identifikuju genske mutacije pruža u Srbiji, a ne u inostranstvu. RFZO već tri godine finansira najsavremeniju generaciju analize sekvencioniranja celog egzoma koji obuhvata oko 25.000 gena, za koju se biološki uzorci šalju u inostranstvo. Od sledeće godine zaključićemo ugovor sa Institutom za molekularnu genetiku i ove analize će se raditi u Srbiji. O trošku RFZO-a se sprovodi obavezan neonatalni skrining novorođenčadi za fenilketonuriju, hipotiroidizam i cističnu fibrozu. U ovom trenutku se u GAK „Narodni front” sprovodi pilot-projekat za postnatalni skrining na spinalnu mišićnu distrofiju (SMA), odnosno samo za bebe rođene u ovoj bolnici. Od sledeće godine RFZO će i SMA uvrstiti u obavezan skrining, odnosno za svu novorođenu decu u svim porodilištima.

Kada se očekuje nova pozitivna lista lekova?

Nova lista će biti usvojena do kraja godine. Na njoj će se naći i inovativni i generički lekovi.