Lazar Šestović, glavni ekonomista Svetske banke u Srbiji: Projektovan rast od tri odsto, ali je izvesno da je teško ostvariv

Srbija će se kod Svetske banke zadužiti za oko 500 miliona evra. Reč je o tri nova projekta, koji se odnose na produbljivanje tržišta kapitala, reformu upravljanja javnim finansijama i podršku strukturnim reformama u oblasti energetike, zaštite životne sredine i javnih finansija. Očekuje se i da će biti odobreni u narednih nekoliko meseci.

Lazar Šestović, glavni ekonomista Svetske banke u Srbiji kaže u intervjuu za „Politiku” da su ovi zajmovi važni za našu zemlju jer pomažu novoj vladi da pripremi i sprovede brojne strukturne promene koje će omogućiti prelazak na brži i zeleniji model ekonomskog rasta.

– Treba napomenuti da smo u pripremi dva od navedena tri zajma radili zajedno sa razvojnim partnerima iz Nemačke i Francuske – KfV i AFD, koji obezbeđuju deo finansija. Na taj način smo mobilisali znatna dodatna sredstva koja su sada dostupna Srbiji. Konačno, ovi zajmovi su bitni za našu zemlju jer omogućavaju finansiranje pod dosta povoljnijim uslovima od onih koji se mogu dobiti na međunarodnom tržištu kako u pogledu kamata tako i rokova otplate – objašnjava Šestović.

Da li je zaduživanje u ovom trenutku održivo?

Uslovi na međunarodnom finansijskom tržištu su se dosta promenili u toku ove godine, tako da je i zaduživanje Srbije, kao i drugih zemalja, sada nepovoljnije nego na primer kako je bilo prošle godine kada je izdata poslednja evroobveznica. Zato je bitno da se sada posebno obrati pažnja na održivost javnog duga. To znači da se budžetski deficit, kao i ukupne potrebe za zaduživanjem svedu na minimum. Za sada naša vlada upravo to radi i veoma je bitno da se to naglasi. Takođe je važno napomenuti da i sada, kao i pred početak kovid pandemije, država ima znatna sredstva na depozitima, tako da nema potrebe da se zaduživanje obavlja po svaku cenu, to jest pod nepovoljnim uslovima. Na taj način naš javni dug ostaje održiv i pod kontrolom.

Vlada Srbije je usvojila rebalans budžeta, u kome su rashodi veći nego prihodi. Da li su rashodi pod kontrolom, budući da su predstavnici MMF-a tokom nedavne posete zahtevali da fiskalna politika bude stroža i oštrija?

Tako je. Vlada je nedavno usvojila rebalans za 2022. čime je budžet usklađen sa izmenjenim stanjem u javnim finansijama i ekonomiji u odnosu na trenutak kada je usvojen originalni budžet. Naime, u međuvremenu su neki prihodi znatno porasli, naročito od PDV-a i poreza na dobit. Takođe su povećani i neporeski, pa su ukupni prihodi za 2022. sada projektovani na nivou koji je za 1,6 milijardi evra viši nego u originalnom budžetu. Sa druge strane, planiraju se i veći rashodi nego što je planirano, ali u manjem iznosu. Rashodi će biti veći za 1,1 milijardu evra. Bili bi i veći, ali je vlada uspela da ograniči rast fonda zarada, koji je obično najveća stavka u budžetu. Nažalost, znatno su porasli rashodi koji se odnose na javna i državna preduzeća (prevashodno EPS i „Srbijagas”), zbog čega budžet neće biti u tako dobrom stanju, kao što bi inače mogao da bude. Zato je sada prioritet poboljšanje performansi tih preduzeća kako bi se ograničio rast rashoda zbog njihovog subvencionisanja u narednom periodu. U suprotnom, moraće da trpe druge kategorije budžetskih rashoda, kao što su kupovina robe i usluga ili čak investicije, jer će uštede umesto na subvencijama morati da se traže u drugim rashodima.

Prema projekciji Svetske banke koliki deficit se očekuje ove godine i postoji li opasnost da on bude uvećan?

Mi i dalje smatramo da je moguće da budžetski deficit bude oko četiri procenta BDP-a. Kao što smo rekli, budžet je imao veoma dobre prihode ove godine. Samo prikupljeni PDV će biti oko 800 miliona evra iznad plana, i na to treba dodati oko 450 miliona evra koliko je prikupljeno poreza na dobit preko planiranog iznosa. Sa druge strane EPS, „Srbijagas” i još nekoliko državnih preduzeća su tražili finansijsku pomoć pa je to uvećalo rashode za više od milijardu i po evra u toku 2022. Ostaje još da se vidi kako će biti izvršenje budžeta lokalnih samouprava i fondova socijalnog osiguranja. Sve u svemu, ukoliko se ne dese neki novi šokovi, predviđanje je da će ove godine fiskalni deficit biti na sličnom ili nešto malo većem nivou nego prošle godine kada je bio 4,1 procenat BDP-a.

Svetska banka je u redovnom ekonomskom izveštaju navela da očekuje usporavanje privreda zapadnog Balkana. Kakve su konkretno prognoze za Srbiju i šta je uticalo na to da smanjite prognozu rasta?

Sve zemlje našeg regiona pa i čitava Evropa suočava se sa velikim izazovima, što se naročito odnosi na krizu energetskog sektora koja je samo produbljena ratom u Ukrajini. Takođe, porasle su i izrazito su promenljive cene energenata, metala, brojnih sirovina, hrane, transporta. Pri tom su povećane kamatne stope i često dolazi do poremećaja u lancima snabdevanja. Na sve to treba dodati usporavanje ekonomskog rasta u Evropskoj uniji koja je glavno tržište za izvoznike iz našeg regiona. Srbija je dodatno pogođena još jednom veoma lošom sezonom u poljoprivredi. Suša, i niži nivo upotrebe đubriva doveli su do toga da su brojne poljoprivredne kulture zabeležile pad u prinosima ove godine veći od 20 procenata, kao što je za nas najbitniji kukuruz zabeležio ogroman pad, a da se očekuje i pad ukupne poljoprivredne proizvodnje od skoro deset procenata u 2022. Uz to sektor građevinarstva je znatno pao usled rasta cena sirovina i smanjenih investicija privatnog sektora, a sektor industrije stagnira, premda je energetski imao pad, što takođe može dovesti do pada i industrijske proizvodnje gledano ukupno za ovu godinu. Kada se dodaju prethodno spomenuti problemi u javnim preduzećima, ovo je veoma teška godina i zato su i vlada i institucije koje objavljuju makroekonomske projekcije počele da smanjuju projektovan rast za 2022. Naša trenutna projekcija za ovu godinu je oko tri procenta, ali sada je skoro izvesno da će i to biti teško ostvariti.

Spoljnotrgovinski deficit povećan je za 67 odsto, odnosno minus u razmeni sa inostranstvom je dostigao osam milijardi evra, što znači da strane direktne investicije nisu dovoljne da pokriju celokupan deficit tekućeg dela platnog bilansa. Da li ćemo morati dodatno da se zadužujemo?

Situacija sa platnim bilansom zabrinjava, ali i ona je posledica negativnih dešavanja koje smo spomenuli kada smo pričali o projekcijama ekonomskog rasta (pad poljoprivredne proizvodnje i kretanja u sektoru energetike, usporavanje na globalnom nivou, skuplji kapital, poremećaji u lancima snabdevanja itd.). Naša projekcija je da će deficit tekućeg računa platnog bilansa dostići skoro 10 procenata BDP-a ove godine, što znači da zaista, prvi put posle više godina, priliv stranih direktnih investicija neće biti dovoljan da pokrije taj deficit. Razlika će morati da se nadomesti zaduživanjem u inostranstvu. To svakako nije dobra vest, pogotovo što je zaduživanje toliko poskupelo, i nadamo se da će se na srednji rok deficit tekućeg računa vratiti na niže nivoe koje smo imali prethodnih godina.

Šta su najveći izazovi za naredni period?

Treba prvo objasniti šta su glavni ciljevi i onda u okviru toga odrediti prioritete. Osnovni ciljevi treba da budu održavanje makroekonomske stabilnosti i stvaranje uslova za održiv i zeleniji rast. Što se tiče makroekonomske stabilnosti naglasak je na antiinflacionim merama i što je moguće nižem budžetskom deficitu. U vezi sa fiskalnom politikom svakako je najveći izazov stabilizacija javnih i državnih preduzeća koja sada imaju i operativne i finansijske probleme. Zajednički izazov i za cenovnu i budžetsku stabilnost su međunarodni faktori, cene na međunarodnim tržištima, raspoloživost energenata, poremećaji u lancima snabdevanja, kretanje kamatnih stopa, na koje Srbija vrlo malo može da utiče. Što se tiče drugog cilja, stvaranje uslova za održiv i zeleniji rast, tu ima takođe puno izazova, i oni uglavnom zahtevaju malo duži vremenski period za adekvatan odgovor. Vlada Srbije mora da pronađe odgovore na strukturne probleme kao što su demografija, imamo sve manji broj stanovnika, koji su sve stariji. Sama raspoloživost radne snage postaje sve veći problem, a uz to i obrazovni profil raspoložive radne snage nije u skladu sa onim šta privreda traži. Drugi veliki izazov su klimatske promene. Videli smo kako su ozbiljne i skupe posledice vremenskih nepogoda na poljoprivredu, infrastrukturu, domaćinstva. U vezi sa tim je i zelena tranzicija, pre svega u energetskom sektoru, koji je najveći emiter gasova koji utiču na promenu klime i na zagađenost. Energetski sistem kakav je sada mora da se transformiše, da se postepeno pređe sa veoma prljave tehnologije koja se koristi na obnovljive i održive izvore energije.

Da li se ovom krizom poništavaju efekti fiskalne konsolidacije, sprovedene pre nekoliko godina?

Ne, ti efekti su bili veoma važni i upravo je fiskalna konsolidacija omogućila da se uđe u ovaj turbulentni period od početka pandemije sa velikim budžetskim depozitima i nižim javnom dugom, koji se sada održava na manje više nepromenjenom nivou.

Rekli ste da bi država trebalo da počne da štedi i pravi rezerve? Na čemu konkretno može da uštedi?

Država već ima solidne rezerve i sada je bitno sačuvati te budžetske uštede jer kao što vidimo svake godine je moguće da se pojavi neki novi šok i samim tim udarac na budžet. Da bi se to postiglo neophodno je da se maksimalno kontrolišu i prioritizuju svi rashodi. Najveće uštede će se ostvariti onog trenutka kada se javna i državna preduzeća postave na zdrave osnove. Svakako je najveći problem EPS koji ima i operativne i finansijske probleme. Tu je neophodno da se prvo sagleda šta se desilo u prethodnom periodu, kako nam se slične stvari više ne bi ponavljale. Zatim je potrebno izabrati profesionalni i stalni menadžment kako bi osigurao operativnu stabilnost i konsolidovao finansije. Konačno, treba napraviti dugoročni plan razvoja, usklađen sa strategijama u vezi sa klimatskim promenama i zaštitom životne sredine kako bi EPS sve manje zavisio od uglja, a sve više od obnovljivih izvora energije. I u drugim državnim preduzećima neophodna je profesionalizacija menadžmenta i traženje odgovornosti za poslovanje i tada će se znatno smanjiti potreba za subvencijama i dokapitalizacijama na koje smo ove godine već potrošili više od milijardu i po evra. Druga bitna stavka gde treba napraviti uštede odnosi se na kupovinu robe i usluga gde je došlo do velikog skoka nakon početka pandemije. Konačno, treba revidirati planirane kapitalne rashode da se prioritet da onima koji su najbitniji sa aspekta razvoja zemlje i u skladu su sa strateškim dokumentima. Sa druge strane, treba očekivati da će doći do povećanih rashoda za pomoć najugroženijima i za to treba obezbediti sredstva u budžetu.