Cr­na Go­ra se vra­ća Nje­go­šu

Od na­šeg do­pi­sni­ka

Pod­go­ri­ca – Dr­žav­ni pra­znik – Nje­go­šev dan – Cr­na Go­ra je to­kom pro­te­kla dva da­na pro­sla­vi­la broj­nim kul­tur­nim ma­ni­fe­sta­ci­ja­ma u or­ga­ni­za­ci­ji pro­srp­skih or­ga­ni­za­ci­ja, dok je je­dan deo dr­žav­ne ad­mi­ni­stra­ci­je „pra­zno­vao”, a onaj dru­gi sla­vio. Ta­ko je Nje­goš po ko zna ko­ji put bio spo­ran i ospo­ra­van.

Za­ko­nom o dr­žav­nom pra­zni­ku Nje­go­šev dan ni­je pred­vi­đe­no da se on, uko­li­ko pa­da u da­ne vi­ken­da, pre­no­si kao ne­rad­ni na pr­vi na­red­ni dan, što je u ovom slu­ča­ju bio po­ne­de­ljak. Pred­sed­ni­ca Skup­šti­ne Cr­ne Go­re Da­ni­je­la Đu­ro­vić sa­op­šti­la je da je po­ne­de­ljak ne­ra­dan dan, kao i gra­do­na­čel­ni­ci Nik­ši­ća i Her­ceg No­vog, Mar­ko Ko­va­če­vić i Ste­van Ka­tić.

Cr­no­gor­ski pra­znik kul­tu­re, po re­či­ma pred­sed­ni­ce Skup­šti­ne Cr­ne Go­re Da­ni­je­le Đu­ro­vić, je­ste dan ka­da „oda­je­mo po­čast jed­noj od naj­ve­ćih lič­no­sti u na­šoj isto­ri­ji, Pe­tru Dru­gom Pe­tro­vi­ću Nje­go­šu, vla­di­ci, go­spo­da­ru i ne­pre­va­zi­đe­nom pe­sni­ku i fi­lo­zo­fu, či­je mu­dre mi­sli su sti­gle do svih kra­je­va sve­ta i osve­tla­le obraz Cr­ne Go­re”. Pod­se­ti­la je da su pro­šle go­di­ne ve­li­kom ve­ći­nom gla­so­va u cr­no­gor­skom par­la­men­tu „pro­gla­si­li ovaj dan za dr­žav­ni pra­znik, odu­žu­ju­ći se na taj na­čin jed­nom od na­ših naj­ve­ćih umo­va ma­kar sim­bo­lič­no za sve ono što je Cr­noj Go­ri osta­vio u ama­net”.

Mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski Jo­a­ni­ki­je oce­nio je da do­la­ze bo­lja vre­me­na za Cr­nu Go­ru jer se po­če­la vra­ća­ti Nje­go­šu i to pot­kre­pio ti­me što se ove go­di­ne pro­sla­vlja Nje­go­šev dan.

„To je ve­li­ki ko­rak za Cr­nu Go­ru i to mo­že­mo vi­de­ti kao znak po­ka­ja­nja i pre­u­mlje­nje, da vi­še lju­di ne raz­mi­šlja­ju ona­ko ka­ko im se na­re­di iz ne­ko­ga cen­tra po­li­tič­kog, ide­o­lo­škog, ne­go su se vra­ti­li sa­mi se­bi i vra­ti­li su se svo­jim naj­ve­ćim lju­di­ma. To je naj­pri­rod­ni­ji po­re­dak stva­ri”, re­kao je Jo­a­ni­ki­je.

Go­vo­re­ći o sve­ta tri je­rar­ha, o Sv. Pe­tru Ce­tinj­skom, Pe­tru Dru­gom Pe­tro­vi­ću i mi­tro­po­li­tu Am­fi­lo­hi­ju, ka­zao je da je „Cr­na Go­ra ima­la pro­blem da pri­hva­ti nje­go­vu ve­li­či­nu”.

„Svi su zna­li da je ve­li­ki, da je ge­ni­je, ali te­ško je tu ve­li­či­nu bi­lo no­si­ti, pri­mi­ti. Te­ško je bi­lo sle­di­ti”, oce­nio je Jo­a­ni­ki­je.

Pred­sed­nik No­ve srp­ske de­mo­kra­ti­je i je­dan od li­de­ra De­mo­krat­skog fron­ta An­dri­ja Man­dić ka­že da je „du­go Nje­goš sro­za­van od pro­šle vla­sti, jer su se bo­ja­li nje­ga i nje­go­vog de­la”.

„On je sud­bi­nu na­ro­da ose­ćao kao svoj lič­ni do­ži­vljaj, kroz va­se­ljen­sku bor­bu pro­tiv zla, gde is­traj­no­šću do­bro uvek po­be­đu­je. Ta za­vet­na mi­sao nas i da­lje opo­mi­nje”, re­kao je Man­dić za „Po­li­ti­ku”.

„Ono što je Nje­goš ura­dio za Cr­nu Go­ru i za sve nas pred­sta­vlja naj­bo­lju na­rod­nu pro­mo­ci­ju kul­tu­re, pi­sme­no­sti i du­hov­no­sti za sva vre­me­na. Da je Cr­na Go­ra po­da­ri­la Srp­stvu sa­mo Nje­go­ša, a da­la je mno­ge ve­li­ka­ne, uči­ni­la je i pre­vi­še za svo­ju isto­ri­ju. Za­to se ona mo­ra i do­dat­no odu­ži­ti ovom go­ro­sta­su ko­ji je isto­vre­me­no bio po­gla­var na­ro­da, du­hov­ni pa­stir i pe­vač na­rod­ne sla­ve i ju­na­štva”.

Ra­de To­mov, fi­lo­zof, pe­snik, dr­žav­nik, sve­tov­ni i du­hov­ni vla­dar Cr­ne Go­re, od cr­no­gor­skih ul­tra­na­ci­o­na­li­sta, ko­mi­ta, mon­te­ne­gri­na pro­gla­ša­van je za „ge­no­cid­nog pe­sni­ka”, „in­spi­ra­to­ra ge­no­ci­da i ra­to­va ne sa­mo u biv­šoj Ju­go­sla­vi­ji...”