Mnogi ne znaju da boluju od dijabetesa

Svetski dan dijabetesa, 14. novembar, obeležava se na dan kada je rođen Frederik Banting, naučnik koji je sa Čarls Bestom 1922. godine otkrio insulin. Otkriće insulina, njegova masovna proizvodnja, distribucija širom sveta i razvoj savremenih insulinskih preparata su u potpunosti promenili lečenje dijabetesa. Međutim, i posle sto godina od otkrića insulina, u svetu još uvek nije obezbeđena potpuna dostupnost dijabetološkoj zdravstvenoj zaštiti svim osobama obolelim od dijabetesa, podsećaju iz Instituta „Batut”.

Ključne poruke povodom Svetskog dana dijabetesa 2022. godine, jesu dostupnost insulina, koji i dalje ostaje van domašaja mnogih kojima je potreban, kao i lekova za dijabetes. Isti apel odnosi se i na opremu i pomagala za samokontrolu dijabetesa. Praćenje glukoze u krvi je osnovna komponenta u lečenju dijabetesa…

Podsećanja radi, dijabetes je nezarazna bolest koja je potencijalno opasna po život i može imati teške posledice, a kasno otkrivanje dijabetesa i neadekvatno lečenje i nedostatak podrške pacijentu, može dovesti do ozbiljnih i po život opasnih komplikacija, kao što su: srčani ili moždani udar, otkazivanje rada bubrega, slepilo i amputacija nogu.

Statistika govori da svaka deseta odrasla osoba u svetu – 537 miliona ljudi ima dijabetes. Očekuje se da će broj obolelih do 2030. godine porasti na 643 miliona, a do 2045. godine na 783 miliona. Ipak, gotovo svaka druga odrasla osoba sa dijabetesom (44 odsto) ne zna da ima ovu bolest.

Procenjuje se da oko 460.000 odraslog stanovništva Srbije zna da ima dijabetes, dok kod približno 36 odsto obolelih (250.000) dijabetes još uvek nije otkriven, tako da ukupan broj obolelih (otkrivenih i neotkrivenih slučajeva) iznosi oko 710.000.