Rašić molio Osmanijevu da odloži izbore

Dok je Centralna izborna komisija (CIK) u Prištini počela pripreme za vanredne izbore u četiri opštine na severu Kosmeta – Kosovskoj Mitrovici, Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku, Srbi su odlučni da 18. decembra neće biti na biralištima. U jeku krize i napetosti zbog jednostrane odluke privremenih kosovskih institucija da se vozila sa KM preregistruju na RKS registarske tablice i samo deset dana otkako su Srbi istupili iz svih kosovskih institucija na centralnom i lokalnom nivou, Vjosa Osmani, predsednica samoproglašenog Kosova, je za 18. decembar raspisala vanredne izbore na lokalnom nivou.

Uprkos tome što je određen i rok za izbornu kampanju, koji će trajati od 8. do 16. decembra, kao i budžet za organizovanje izbora u iznosu od 556.482 evra, a izrađen je i operativni plan za nadgledanje izbora, Priština svesno previđa činjenicu da kriza na severu može da eskalira do nesagledivih razmera, jer od 21. novembra treba da krene naplata kazni od 159 evra vozačima koji svoje četvorotočkaše ne budu preregistrovali. Priština se oglušuje i o svakodnevne žalbe građana zbog brutalnosti specijalnih jedinica policije Rosu, koji naoružani dugim cevima, s fantomkama presreću ljude, a nesigurnost je došla dotle da se mnogi žitelji s prvim mrakom zatvaraju u kuće i samo se kreću oni koje teška nevolja natera da potraže pomoć lekara.

Da na izborima neće učestvovati, saopštila je i najbrojnija srpska politička partija na Kosmetu, Srpska lista formirana 2013. koja je na dosadašnjim lokalnim i parlamentarnim kosovskim izborima dobijala više od 95 odsto glasova. Oglasila se i Kancelarija za Kosovo i Metohiju navodeći da „Priština nikakvim ucenama i pretnjama neće uspeti da zaplaši Srbe koji su napustili prištinske institucije”, kao i da izbori u opštinama na severu „nemaju nikakvog smisla i da su osuđeni na propast”.

U takvoj situaciji iz Prištine očekuju da se na izborima 18. decembra kandiduju predstavnici drugih srpskih partija, koje inače na prošlim parlamentarnim kosovskim izborima nisu osvojile nijedno poslaničko mesto. Na sastancima u utorak predsednica privremenih institucija Vjosa Osmani i članovi vlade razgovarali su sa Nenadom Rašićem, liderom Progresivne demokratske stranke, i sa predsednikom Partije kosovskih Srba Aleksandrom Jablanovićem. Rašić za „Politiku” kaže da je u razgovorima sa predstavnicima privremene  centralne kosovske vlasti tražio da se prevremeni izbori odlože.

„U svim razgovorima, koje sam tokom prethodnih dana imao, počev od predsednice Osmani do zamenika premijera Kurtija, jer je on bio odsutan, molio sam da se izbori odlože na neodređeno vreme. Objasnio sam im da ukoliko se ne reši pitanje preregistracije, 21. novembra može da dođe do takvih sukoba koje je nemoguće kontrolisati. Sukobi koji neće biti samo lokalnog karaktera već bi se proširili na celo Kosovo, ali i region. Rekao sam im da je situacija mnogo dramatičnija nego što oni misle”, navodi Rašić uz napomenu da je tražio da „kosovska vlada donese odluku o odlaganju izbora na neodređeno vreme, jer takvu odluku ona može da donese, samo ako hoće”.

Aleksandar Jablanović, predsednik Partije kosovskih Srba, nekadašnji član Srpske liste i bivši ministar u kosovskoj vladi, na telefone poznate „Politici” nije odgovarao, ali je u utorak prilikom sastanaka u Prištini situaciju nazvao komplikovanom i naveo da za organizaciju izbora na severu Kosova treba da postoji jasna i tesna koordinacija sa Vladom Srbije. „Ono što sada mogu da vam kažem kao čovek koji dolazi sa severa Kosova jeste da je raspoloženje većine građana severa, odnosno Srba, da sada ne treba da bude izbora”, kazao je Jablanović.

Da podsetimo, prvi lokalni izbori na severu Kosmeta održani su u novembru 2013. godine, samo nekoliko meseci od potpisivanja Briselskog sporazuma, čime su predstavnici srpskog naroda ispunili jednu od preuzetih obaveza. Za razliku od toga Priština ni do danas nije formirala Zajednicu srpskih opština, a najnovije tenzije prouzrokovala je i jednostranom odlukom o obaveznoj primeni RKS registarskih tablica i slanjem jedinica Rosu na sever, nakon čega su Srbi napustili institucije.