Kozja brada

Suručica, kozja brada (Aruncus dioicus Fernald iz fam: Rosaceae) jeste višegodišnja biljka, visine 80–200 santimetara. Rizom je drvenast, jak i veoma razgranat, od kojeg polazi mnogobrojno korenje. Stabljike su jednostavne, gole. Listovi su dugi do metar, dvostruko perasto deljeni, na dugim lisnim drškama. Listići su široko jajasti ili duguljasti, sedeći ili na kratkim drščicama, pri osnovi klinasti i skoro srcasti, oštro dvostruko testerasto nazubljeni, goli ili po nervima i obodu dlakavo zašiljeni. Cvetovi su jednopolni, retko dvopolni, a biljke dvodome. Cvetovi su prečnika do pet milimetara, grupisani u široke metličaste cvasti, dužine do 50 santimetara. Muški cvetovi se sastoje od po pet čašičnih i kruničnih žućkastobelih listića i 20–30 prašnika. Kod ženskih cvetova, nalaze se, takođe, čašični i krunični listići bele boje i tučak od tri karpele (oplodnih listića).

Vreme cvetanja: od maja do avgusta. Ova biljka se javlja u manjim grupama ili pojedinačno u vlažnim šumama i zasenjenim mestima, nekad po ivicama šuma, najčešće u pojasu bukovih, a ponekad i u hrastovim šumama.

Rasprostranjena je u srednjoj, južnoj i zapadnoj Evropi, južnim delovima Rusije, nekim delovima Azije i u Severnoj Americi. Kod nas je takođe rasprostranjena, posebno po bukovim šumama. Forma pilosa rasprostranjena je u Šumadiji (Gledićke planine), forma falcata na Prokletijama, dok je tipična forma prisutna na više naših planina.

Ova biljka ima niz dekorativnih karakteristika, zbog kojih može da bude veoma atraktivna za uvođenje u kulturu. To je krupna, robusna biljka. Poseduje interesantne i krupne listove i tanke nežne i dugačke cvasti. Ukrasna je i u vegetativnoj i u generativnoj fazi. Može lako da se gaji, a potrebno joj je plodno zemljište sa dovoljnom količinom vlage. Odgovara joj severna strana i uopšte senovito stanište.

Napomena: Na osnovu literaturnih podataka, suručica ima lekovita svojstva. Koristi se za snižavanje povišene temperature, kao sredstvo za poboljšavanje varenja hrane, kao i kod reumatskih oboljenja.

* * *

(/slika2)Ibrišim karanfil (Dianthus superbus L. iz fam: Caryophyllaceae) jeste višegodišnja zeljasta biljka, visine 30–70 cm, ponekad i više. Cvetovi su grupisani u razređene cvasti, veoma mirišljavi. Vreme cvetanja: jun–avgust.Ova biljka raste po vlažnim i suvim livadama, po proplancima i padinama, posebno u brdsko-planinskom pojasu. Rasprostranjena je u Evropi, Aziji, do Koreje i Japana. Kod nas je relativno česta u nekim delovima istočne Srbije (Strešer, Vlasina). Ima veoma lepe i neobične cvetove. Posebnu draž daju krunični listići koji su duboko (više od sredine) končasto izdeljeni. Kao baštenska biljka može da bude veoma lepa, posebno ukoliko se kombinuje sa drugim vrstama divljih, samoniklih karanfila, kao i sa drugim cvetnicama.

-----------------------------------------------------------
Knjigu prof. dr Petra D. Marina „Ukrasne samonikle biljke” objavila je izdavačka kuća NNK nternacional iz Beograda i može se naručiti na telefone: 2688-975, 2687-051 i 3613-681.