Srpska praznuje Dejton, Federacija BiH čeka 25. novembar

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Dan kada su tri zaraćene strane pre 27 godina odložile oružje i 1995. godine u Ohaju potpisale Dejtonski mirovni sporazum, kojim su svi „ponešto dobili i ponešto izgubili”, u jednom od dva entiteta – Republici Srpskoj – obeležen je praznično, dok se u drugom entitetu, gde ne pridaju značaj ovom datumu, spremaju da svečano obeleže 25. novembar, kao Dan državnosti BiH.

Bosanska stvarnost, koja je posledica duboke podeljenosti društva, manifestuje se neprestano i kad je reč o praznicima, pa 25. novembar ne prihvataju u Republici Srpskoj. Ali ne zato što se srpske vođe odriču antifašističke simbolike koju nosi dan ZAVNOBIH-a, već zbog toga što im smeta konfuzija koju u pogledu zahteva za izmene državnog uređenja unose slavljenici Dana državnosti, kojima je taj datum pre svega povod za glorifikaciju građanskog ustrojstva zemlje, koja je u Mrkonjić Gradu, znatno pre Dejtona, potvrđena kao tronacionalna zajednica Srba, Hrvata i muslimana, unutar Jugoslavije. U ovom slučaju ipak je verodostojnija argumentacija srpskih zvaničnika, koji „raskorak od četiri dana” čitaju više kao ideološko opredeljenje Sarajeva, kojem u stvari smeta to što je BiH u Dejtonu ustrojena tako da – spreči preglasavanje.

O tome možda delimično svedoči i to što su vođama u FBiH datumi iz NOB-a zgodni tek za dnevnu politiku. U praksi je situacija drugačija. Stotine ulica u tom entitetu preimenovane su početkom devedesetih godina samo zato što su imenovane po nosiocima antifašističke borbe. Ulica prvog predsednika ZAVNOBIH-a Vojislava Đede Kecmanovića u Sarajevu nosi naziv po pripadniku Zelenih beretki Nusretu Šišiću. Sarajevskim prvacima nisu bile po ukusu ni ulice imenovane po Đuri Pucaru, Veselinu Masleši, Mladenu Stojanoviću, Savi Kovačeviću... Takav društveni kontekst i nepomirljive političke ambicije koje postoje između dva entiteta uvek posluže kao povod da se javnost u Srpskoj na dan kad se u tom entitetu proslavlja mir podseti i na prevrednovanje međunarodnog ugovora koji je intervencijama zapadnih supervizora doveo do uređenja za koje aktuelni zvaničnici tvrde da srpskim pregovaračima u Dejtonu ne bi bilo prihvatljivo.

„Mi smo delovanjem visokih predstavnika i pravosudnih organa BiH žestoko oštećeni i preduzimamo sve da vratimo naše ingerencije. Nadležnosti RS su nezakonito oduzete. Sarajevo je nezadovoljno Dejtonskim sporazumom, ali zanimljivo je da mi nikada nismo rekli – hoćemo više”, primetio je predsednik Akademije nauka i umetnosti RS Rajko Kuzmanović.

Srpski član i predsedavajuća Predsedništva BiH Željka Cvijanović podsetila je povodom godišnjice „Dejtona” da su Srpskoj „uzurpirane nadležnosti”, pa ističe da je prioritet vraćanje izvornom Dejtonskom sporazumu, imajući u vidu da je taj dokument pre 27 godina prihvaćen od svih naroda i da je doneo ustavno-politički sistem koji je omogućio da zemlja funkcioniše u miru i da se niko ne oseća ugroženo.

Predsednik Skupštine RS Nenad Stevandić izjavio je da je u minulih 27 godina bilo „svakakvog nasilja nad Dejtonskim sporazumom”, ali da je i dalje rukovodstvu Srpske potrebno mudrosti u vođenju poslova kako bi se sačuvao mir. „Nijedna promena nadležnosti nije napravljena na štetu Federacije BiH ili BiH”, konstatovao je Stevandić.

Da su godišnjice Dejtona za Srbe prevashodno prilika da pregledaju ožiljke, svedoči i poruka predsednika RS Milorada Dodika: „Bilo kakav intervencionizam međunarodne zajednice gura Republiku Srpsku ka samostalnosti”, upozorio je.