Rusiju pretnje ne plaše

Specijalno za „Politiku”
Moskva, 18. avgusta – Predsednik SAD Džordž Buš zatražio je od Rusije da se hitno povuče iz zone konflikta (Južna Osetija), preteći joj međunarodnim bojkotom.

O želji da se kazni Rusija, zapadna štampa piše od početka sukoba na Kavkazu. I mada Amerika svakog dana sve jače grmi i traži odmazdu, u okviru Evropske unije sve su glasniji oni koji za događaje optužuju Gruziju i pogrešnu američku politiku na Kavkazu, kao što je to uradio Gerhard Šreder, bivši kancelar Nemačke u intervjuu „Špiglu”, ili se bar ne opredeljuju kao Angela Merkel koja u prvi plan stavlja potrebu uzajamne saradnje, a ne kažnjavanja...

Slično misli Italija, Francuska... Dugogodišnje Putinovo insistiranje na uspostavljanju čvrstih bilateralnih odnosa sa evropskim zemljama, uprkos činjenici da EU nikako da odluči kakve odnose želi sa Rusijom, pokazalo se kao veoma dobar potez. Uz to, vraćajući pre vremena dugove međunarodnim finansijskim institucijama, Putin ih je otvoreno obavestio da više nemaju nikakvih mehanizama da nateraju RF da deluje protiv svojih interesa. Sad kad je to potvrđeno i na delu, Rusiji se preti isključivanjem iz Grupe 8, obustavljanjem prijema u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO), povlačenjem stranih investicija...

„Rusija ne želi ni dugoročno, ni kratkoročno pogoršavanje odnosa sa Evropskom unijom ni sa SAD”, rekao je Dmitrij Medvedev na konferenciji za novinare posle razgovora sa Angelom Merkel, a Sergej Lavrov se u intervjuu radiju „Eho Moskve” začudio: „Kako oni nameravaju da nas izoluju, nije mi jasno”.

Američki predsednički kandidat Džon Mekejn je svoju davnu tezu da Rusiju treba isključiti iz G8 ovih dana potkrepio novim argumentima o agresiji na Gruziju. Ali u tom klubu pored Amerike i Rusije sedi još šest zemalja članica koje misle drugačije, a Mekejn i ne može da zvanično pokrene inicijative da se to uradi.

Šef ruske diplomatije Lavrov je to objasnio ovako: „Poželeo jedan član ,osmorice’ da mobilizuje sve ostale, osim nas, da bi nam poslao signal. Slobodno – šaljite. Mi smo signal primili i objasnili našu reakciju na taj signal”.

A vest koju su neki mediji objavili, da se sedam ministara G8 sastalo i razgovaralo bez Rusije, naprosto nije tačna, tvrdi Lavrov. Nije tačno ni da je održan „konferens-kol” – zajednički telefonski razgovor. Umesto toga, Kondoliza Rajs je „prozivala” jednog po jednog ministra da bi „opipala teren”. Kao i mnoge druge vesti ovih dana, i vest o ignorisanju Rusije u okviru „osmorice” je sračunata na „čuvanje obraza” nekih zemalja koje su svojim činjenjem ili nečinjenjem doprinele da dođe do rata.

 „Više puta sam čuo pretnje o tome da nas neće primiti u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO), komentarisao je Lavrov. – Ali oni nisu ni nameravali da nas prime. Mi se u to sve više i više uveravamo. Svaki put nas, izvinite za nekorektan izraz, vuku za nos: najpre potpišu bilateralni ugovor, i čini se sve je u redu, a onda se pojavljuju sve nova i nova pitanja”. Ministar je objasnio da Rusija želi da stupi u STO, ali pod obostrano prihvatljivim, standardnim uslovima.

Posle 15 godina pregovaranja Rusija je postigla neophodne dogovore sa svim članicama STO. Amerika je sa Rusijom takav sporazum potpisala 2006. i trebalo je da do kraja godine započne ratifikacija tih sporazuma. Rusija je za to zainteresovana, ali ukoliko tako ne bude, neće biti naročito ugrožena – kao što je dosad prodavala Zapadu energente, prodavaće ih i dalje, a nestabilnost svetskog finansijskog tržišta zbog toga može se samo uvećati.

Eksperti tvrde da je svetska ekonomija zainteresovana za stupanje Rusije u STO ništa manje nego Rusija, pa je mala verovatnoća da će se to sprečavati. Nakon što je američki predsednički kandidat Barak Obama izjavio da bi trebalo „preispitati pitanje pregovora o stupanju Rusije u STO”, a ministar trgovine SAD Gutjeres perspektive stupanja Rusije u članstvo ocenio kao „veoma udaljene”, Ministarstvo za ekonomski razvoj Rusije ocenilo je da se „na pregovorima o STO razgovara o ekonomskim, a ne o političkim pitanjima”, a izjava Obame nazvana je delom „predizbornog programa”.

Ekonomski stručnjak Dojče banke Jaroslav Lisovolik smatra da će, ukoliko Rusija ne stupi u STO to biti za nju negativan faktor, ali ništa manje neće biti negativan ni za svetsku ekonomiju. „STO je potrebna takva zemlja kakva je Rusija. Danas globalne organizacije preživljavaju krizu koja je zasnovana na razlikama između razvijenih zemalja i zemalja u razvoju, i upravo bi Rusija mogla da odigra ulogu u prevazilaženju tih raznoglasja”, rekao je Lisovolik.

Što se Evrope tiče – sve dosadašnje pretnje nisu rezultirale nekakvim realnim koracima. „Prošla su vremena kad se mogla kažnjavati Rusija”, izjavio je Aleksandar Rar, ekspert za Rusiju u Savetu za spoljnu politiku Nemačke. Slično misle i vodeći evropski političari, a Bernar Kušner je izjavio za „Gardijan”: „Nemojte da pitate ko su ovde dobri a ko loši momci”, i „ne smemo donositi nikakve moralne osude u vezi sa ovim ratom. Jedino je bitno kako da ga zaustavimo.”

„U ovom trenutku, bilo kakve sankcije protiv Rusije udariće kao rikošet po ekonomiji Evrope, zato EU neće sasvim sigurno podržati nikakve mere ekonomskog pritiska. Imajući u vidu da Rusija ima pravo veta u Savetu bezbednosti UN, ni tamo ne može biti doneta nikakva odluka protiv Rusije. Štošta mogu da odluče smo pojedine države same za sebe”, ističe analitičar finansijskog tržišta Jegor Susin. Ruska ekonomija je danas, tvrde već dugo ekonomisti, mnogo zdravija od evropske i američke. Rusija ne zavisi od kredita međunarodnih finansijskih organizacija (MMF, Svetska banka ili druge) i ima velike zalihe, pa nema mnogo razloga za brigu.

Ni NATO ne treba da se boji jer „NATO nije subjekat ekonomske delatnosti”, smatra Susin. Ipak, odnosi mogu da „zahlade” – već su otkazane neke zajedničke vojne vežbe. Amerika pokreće inicijativu za prekid rada Saveta Rusija – NATO, koja, smatraju eksperti, nema naročitu perspektivu jer je za borbu protiv međunarodnog terorizma uloga Rusije veoma bitna.

Ono na šta je Rusija veoma osetljiva, to su Zimske olimpijske igre u Sočiju. Putin je uložio ogroman trud i energiju da ih Rusija dobije. Elison Švarc, predstavnica demokrata iz Pensilvanije, predložila je američkom Kongresu da u septembru donese odluku o oduzimanju organizacije Igara Rusiji.

Predstavnik MOK odgovorio je na to da je Olimpijada izvan politike i da „Olimpijske igre ne mogu biti igračka u rukama političara”. U svakom slučaju, smatraju u Olimpijskom komitetu, danas je suviše rano „donositi zaključke o onome što treba da se dogodi kroz šest godina.

Pojedini stručnjaci u Rusiji pribojavaju se za ruske aktive razmeštene u inostranstvu, posebno za stabilizacioni fond koji je delimično investiran u ekonomiju SAD. Ali ima i potpuno suprotnih mišljenja: „Teoretski je sasvim moguće zamrznuti ruske aktive investirane u zapadne vrednosne papire, ali praktično to uraditi, prosto je nerealno, a da se opet ne nanese udarac i ozbiljna šteta ekonomiji Evrope i SAD”, tvrdi Susin.

Prvih dana rata zapaženo je „bekstvo” privatnog kapitala sa ruskog tržišta, ali eksperti su sigurni da će se situacija brzo promeniti. „Svet novca je ciničan, a perspektive ruskog tržišta u celini su dobre”, govori Susin.

Ono što bi Rusija stvarno mogla da izgubi, to su investicije u Gruziji. Niz ruskih kompanija kontroliše prilično veliki deo energetike te zemlje. Iako se dosad konflikt nikako nije odrazio na isporuku elektroenergije, nije isključeno da gruzijske vlasti hitno nacionalizuju te kompanije.

Direktna posledica kavkaskog rata mogao bi biti prijem Gruzije u NATO pod pritiskom Amerike, iako zdrav razum govori da Nemačka i Francuska, koje su zajedno sa Velikom Britanijom bile protiv u aprilu, sad pogotovu neće na to pristati, čak ako se London i pokoleba.

Aleksandar Rar kaže: „Ukoliko Gruzija uđe u NATO, zemlje Zapada koje brane njene interese, mogu se naći uvučene u strašan konflikt sa tako jakim protivnikom kao što je Rusija. Taj konflikt se može završiti ko zna čime, sve do trećeg svetskog rata. Imajući u vidu ozbiljnost takve pretnje, većina evropskih zemalja, posebno starih članica EU, najverovatnije će biti protiv poziva Gruziji i Ukrajini”.

On zaključuje da je „danas najvažnije da preovlada druga koncepcija evropske bezbednosti – objedinjenje u okviru velike Evrope, u kojoj će biti i Rusija”.

Ljubinka Milinčić