Dug za struju pola milijarde evra

Građani i privreda Republike duguju Elektroprivredi Srbije više od 41 milijardu dinara, što je oko pola milijarde evra po jučerašnjem kursu Narodne banke Srbije. Ukoliko bi svi dužnici izmirili svoje obaveze prema EPS-u, s tim parama bi se ovog časa mogao izgraditi termoblok snage od 300 megavata. Dugovanja su, međutim, veća jer u konačni obračun nije uračunat dug velikog broja firmi koje su u procesu privatizacije. To znači da se prilikom kupovine tih preduzeća preuzima i dug za struju.

Od ukupnog duga prema EPS-u na domaćinstva otpada 25 milijardi dinara, od čega stanovnici u jugoistočnoj Srbiji duguju 8,5, dok domaćinstva u Beogradu treba da plate pet milijardi dinara.
Prema podacima Elektrodistribucije Beograd, oko 7.000 domaćinstva duguje više od 100.000 dinara, 164.000 građana od 1.000 do 3.000 dinara, a oko 280.000 potrošača do 1.000 dinara. Neka od njih su od juče bez električne energije jer su ih radnici EDB isključili sa elektromreže. Najveće probleme u naplati u kategoriji domaćinstava poslednjih godina ima niška distribucija, zbog zaostalih dugova koji su nastali pre više od deset godina, kada su kupce političari pozivali da ne plaćaju robu koju im je isporučivao EPS. Većina ljudi ni do sada nije izmirila svoja dugovanja i veliko je pitanje da li će i kada to učiniti.

Za razliku od građana, najveći privredni dužnici prema EPS-u su fabrike iz prestonice koje nacionalnoj elektroenergetskoj kompaniji duguju više od pet milijardi dinara, dok privreda iz jugoistočne Srbije ima dug od 3,3, a kompanije iz Vojvodine 3,2 milijarde dinara.

Najveći dužnik u Beogradu je Javno komunalno preduzeće „Infostan” koje duguje 439 miliona dinara, što je ubedljivo najveći dug prema EDB. Osim ovog gradskog preduzeća, obaveze nisu izmirili ni „Beogradski vodovod i kanalizacija” koje treba da plati oko 40 miliona dinara, dok „Vodovod” u prigradskoj opštini Grocka duguje oko 38 miliona dinara.

Za razliku od juna, kada su najveći domaći fudbalski klubovi Crvena zvezda i Partizan po nekoliko sati ostali bez električne energije, na avgustovskom spisku 60 najvećih dužnika EDB ih nema.

– Najveće neplatiše su fabrike koje su odavano u stečaju ili godinama čekaju na privatizaciju. Među najvećim dužnicima su „Ivo Lola Ribar”, koja treba da plati 92, šećerana „Dimitrije Tucović” 62 i „Rekord” 39 miliona dinara. Velike neplatiše su i vlasnici kafića i restorana koji su „zaboravili” da plate 98 miliona dinara. Dug je mnogo veći jer u ovaj iznos nisu uračunata dugovanja zakupaca poslovnih objekata – kaže Branislav Vujanac, glavni inženjer Direkcije za snabdevanje EDB, dodajući da bi dugovi mogli da budu umanjeni ako bi dužnici osim mesečnih obaveza plaćali i deo starog duga preko računa.

Posle izvesnog zatišja krađe struje u Srbiji ponovo su „u modi”. Takva ocena se nameće iz izveštaja kontrolora EPS-a. Ove godine na delu je uhvaćeno oko 25.000 kradljivaca od ukupno 950.000 potrošača. Prema pretpostavkama nadležnih iz EDB, u prestonici se ukrade i do deset odsto od utrošene struje, što je duplo više od republičkog proseka. Većina bespravnih graditelja u naseljima Medaković, Karaburma, Žarkovo i Kaluđerica krade struju. Investitori uplate Elektrodistribuciji priključak za tri kuće, a povežu više od 20.

Električnu energiju kradu i domaćinstva koja imaju prijavljeno brojilo, ali i ona koja nemaju saglasnost za elektropriključak. Dva osnovna mesta za potkradanje su na samom dovodnom kablu ili na brojilu.

– Kradljivce najčešće prijavljuje rodbina i komšije koji zahtevaju kontrolu i kod sebe, da neko ne posumnja na njih, a retko ko se predstavlja. Većina prijava tačno opisuje gde i kako se krade struja i naši ljudi su odlično upoznati sa tim. Pošto je naš narod dovitljiv, načina ima dosta – ističu nadležni u EDB.

Miroljub Mićić, rukovodilac Sektora virmanskih potrošača EDB, objašnjava da se neuredne platiše ne isključuju odmah, već da im se prvo dostavljaju opomene. Ukoliko ne izmire svoje obaveze, nadležne službe dobijaju nalog da isključe struju dužniku.

– Pod pretnjom da će ostati bez električne energije, neki dužnici plate svoja dugovanja, dok drugi ne plaćaju pa najčešće ostaju bez struje. U najvećem broju slučajeva, posle isključenja dužnici se javljaju kako bi regulisali dug, napravili dogovor o njegovom reprogramu i platili uključenje – kaže Mićić.