PESMA I NESREĆA

Sve što se zbiva u vezi sa estradom, kao i sve što spada u crnu hroniku, nezaobilazne su teme svakog tabloida. A kad se poveže jedno s drugim, onda je to prava poslastica. Spoj pesme i nesreće.

E pa tako je i vest da je crnogorski pevač Šako Polumenta doživeo i preživeo saobraćanu nesreću prekjuče bila nezaobilazna u rečenim glasilima.

Razlika je bila samo u tome što „Pravda” i „Pres” nigde ne navode kako su u sudaru prošli taksista i njegov saputnik, učesnici u sudaru. Kao da je to sasvim nevažno. Tek se iz drugih novina (o kojima će biti reči) moglo saznati da se za život taksiste Džemala Jašarevića lekari još bore, dok je njegov saputnik Imer Ukaj prošao s lakim povredama. Kao i pevač Šako.

Ama šta to vredi, može nesrećni taksista, ne daj bože, i da premine a to za pojedine novine neće biti vest. Ali zato uz vest o ovoj nesreći, nisu propustili da navedu da je nedavno sudar imao i Dado Polumenta, kojem je Šako stric.

„Alo!” (gde se taksista preziva Lješević) i „Kurir” (gde se ne zna da li je Ješević ili Jašarević), jedini su dnevni tabloidi koji su dali punu vest. Vest iz koje se vidi kakvo je zdravstveno stanje i „druge strane”.

Što se „Gazete” tiče – pevač se sudario „sa zasad nepoznatim vozilom”. A u nepoznatom vozilu, normalno, nepoznati su i vozač i svako ko je u njemu, možda, bio, pa prema tome i njihova sudbina je nepoznata.

Svako vozilo koje ne vozi poznati pevač, uostalom, nepoznato je.

Uz fotografiju i naslov „Gola Jeca za nezbrinute mališane” „Alo!” prekjuče na prvoj strani obaveštava da se pevačica Jelena Karleuša slikala u osmom mesecu trudnoće za magazin „Hello” i da će novac od toga „pokloniti u humanitarne svrhe, a deo sredstava otići će nezbrinutoj deci...”.

Veoma nesebično. Kad neko tako go i bos, pomaže onima koji su nezbrinuti, iako su u boljem položaju od darodavca. Nisu bar skroz goli. Tako se deca uče čovekoljublju, pa će i ona njoj jednom, kad se zbrinu, pomoći. Dobro se dobrim vraća.

Na istoj strani „najvećih dnevnih novina u Srbiji” (mada je „Borba” veća), piše da „Aleksandar Vučić više neće biti na državnoj plati” i da je izjavio: „Neću propasti, odoh u biznis”.

Rekao bih da navedeno i nije naročit naslov. Pa svako zna da nijedan političar koji je propao, nije propao. Sklonjen od očiju javnosti, kao „poslovan čovek”, ubira plodove prethodnog mukotrpnog rada. Samo što svako oteže da ode da bi se što bolje obezbedio za ono što sledi. Ne znam da li to važi i za Vučića, ali je, navodno, rekao: „Videću šta ću da radim. Hvala bogu, imam pameti, imam svojih deset prstiju, snaći ću se. Možda ću za početak pomagati bratu u preduzetništvu”.

Iz navedenog proizilazi da se Aleksandar Vučić, generalni sekretar SRS-a, povlači iz politike, ili da bar kani da to učini. Nigde drugde ne može se naći ništa slično da je rekao, pa ni u razgovoru sa njim u „Pravdi” gde je između ostalog izjavio: „Dok dišem ću se boriti protiv SPS-a i DS-a i njihovog prljavog, lažljivog i kriminalizovanog režima”.

Ako postane poslovan čovek a prestane da diše, neće valjati. Ni za njega, ni za posao. A ako nastavi da se bori protiv pomenutih, sve dok diše, neće moći da vodi posao privatnika. Trpeće ili jedno ili drugo.

Čitanje većeg broja tabloida od jednog, čitača može dovesti u situaciju da posumnja u istinitost napisanog, ali tako da ne zna u koji od ponuđenih . Pa onda počinje da sumnja u sve. A sumnja tera na razmišljanje. Kupujući tabloide da bi ih što brže i lakše prelistali i „uputili se šta se zbiva”, čitači dolazi u stanje koje ih tera u razmišljanje, što im nije bila namera.

Redovan kupac tabloida voli da veruje i svakoj besmislici objavljenoj u njegovom omiljenom listu (naročito besmislici), i ne želi da mu je iko dovodi u pitanje. A najgore mu je kada ga pokoleba neki drugi tabloid.

Zato je pravi, strastveni potrošač tabloida onaj ko kupuje i čita samo jedne novine. Taj je nepokolebljiv u svom znanju i uverenjima, a pri tom ne gubi mnogo vremena za sticanje istih.

Kako nas prekjuče obaveštavaju „Novosti”, na pomolu je još jedan novi (stari) list.

Za direktora i glavnog i odgovornog urednika dnevnika ,„Borba” postavljen je novi čovek (Ivan Radovanović) od kojeg se očekuje osveženje. Do sada tiraž „Borbe” retko je prelazio 2000 primeraka a prodavao se u četiri puta manjem broju.

Da li će ulazak „Borbe” u tržišnu arenu značiti i tabloidizaciju novina koje su KPJ osnovale, videćemo. Naročito ako se ima u vidu da je, kako pišu „Novosti”, vlasnik „Borbe” Stanko Subotić Cane, a glavni urednik blizak Čedomiru Jovanoviću, utoliko što mu je radio predizbornu kampanju.