Novi sjaj fasade u Francuskoj ulici i njeni originalni ukrasi

Jedna od najznačajnijih rekonstrukcija od jeseni u Beogradu je aktuelna obnova fasade Narodnog pozorišta u Francuskoj ulici. Posle nedavne rekonstrukcije prednje fasade na Trgu Republike, u istom stilu i uz očuvanje svih karakteristika i ukrasa zgrade, ubrzo će novo i sveže ruho dobiti i velelepna fasada oko ulaza na scenu „Raša Plaović”, čija obnova ne ometa predstave.

Ovo je za „Politiku” objasnio v. d. upravnika Narodnog pozorišta i glumac Svetislav Goncić, dodajući da će jedno od reprezentativnih zdanja zasijati u punom svetlu zahvaljujući ulaganju od 300.000 evra kredita EU namenjenih obnovi vrednih starina i konkursnom projektu Slobodana Josića. Iz istih sredstava Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjem odobrila je novac i za obnovu Muzeja Jugoslavije.

Radove sprovode kvalifikovani restauratori, kako ni figure, ni ostali detalji originalne fasade ne bi bili izmenjeni, dodaje Goncić, a nadziru ih stručnjaci Zavoda za zaštitu spomenika kulture pod čijom je zdanje zaštitom.

Da podsetimo, gradnja Pozorišta započeta je 1868. godine na predlog kneza Miloša Obrenovića, a prema projektu arhitekte Aleksandra Bugarskog. Originalni izgled objekta sa podelom fasada, kažu stručnjaci, bio je sličan dve decenije starijem milanskom pozorištu „La skala”, ali je više puta, u nekoliko rekonstrukcija, pretrpeo izmene. Isti stručnjaci se slažu da je zdanje čak sasvim izgubilo klasicistički izgled nakon prepravke po projektu Josifa Bukavca od 1911. i kasnije štedljivim obnovama do 1922. jer je „arhitektura, zbog dodavanja primesa secesije i baroka izgubila ravnotežu”.

Tokom bombardovanja 1941. zgrada je znatno oštećena, ali tadašnja vlada već donosi odluku o obnovi. Tokom obnova poverenih Gojku Todiću i potom Draganu Gudoviću, sa glavnog pročelja, izuzev profilisanog krovnog venca, skinuti su svi dekorativni ukrasi. Uklonjene su i slike na tavanici, kao i lože umesto kojih su postavljene stolice. Takav izgled, pozorište je i tokom obnove šezdestih zadržalo, da bi 1986. bila usvojena odluka Grada da se zdanju vrati izgled iz vremena prve rekonstrukcije. Tom prilikom dodati su središnje kube i dva manja bočna iznad ulaza, a ukrasi su vraćeni po ugledu na originale, po nacrtima Branke Bremec, Dimitrija Ivančevića i Zorana Badnjevca.

Vraćene su lože sa istim potkovičnim izgledom. Dograđen je zastakljeni deo sa spratovima ispod i iznad za smeštaj kancelarija. Kako je objasnio tehnički direktor pozorišta Mališa Đurašinović, prilikom obnove restauratori pažljivo skidaju oštećeni i dodaju novi veštački kamen, jer će zadržati prvobitni izgled našeg nacionalnog pozorišta: „Usled delovanja padavina, zagađenja grada, ali i starosti objekta, površni sloj štokovanog veštačkog kamena koji prekriva ulične fasade veoma je zaprljan, spran i okrunjen, te je izgubio svoju zaštitnu ulogu. Na nekim mestima ima i pukotina. Betonske ploče na balkonu su u lošem stanju. Kako bismo zaštitili unutrašnje održavanje i sam naš rad, u određenim rokovima su neminovne rekonstrukcije fasada. Posle ove, bićemo mirni naredne tri decenije”, kaže. Za restauraciju dekora, dodaje, pre obijanja kamena dobijenog od prosejanog peska i mešanog maltera, biće uzeti otisci za izradu šablona na najočuvanijim delovima.

Na kraju, fasada će biti zaštićena od uticaja premazom od voska. Kako vidimo u projektu Predraga Jošića i Angeline Marjanović, među ukrasima su dekorativne baklje kao simboli državnog teatra, ornamenti ispod „glavnog venca” – simbola pozorišne slave, kao i bravure oko vrata i prozora i retka dekorativna školjka. 

Posle peskiranja fasade zbog kojih je fasada potpuno prekrivena, slede glavni radovi. U planu je da, nakon fasade, obnove i sedišta u sali. Pozorište je konačno dobilo sistem centralnog grejanja. „Teatru koji je ove godine imao više od 10 premijera, potrebni su savremeni uslovi za rad”, zaključio je Goncić.