O internetu ne učite noću

Internet je svuda oko vas, svakodnevno ga koristite. Logično je da znate principe kako funkcioniše.

Kako da koristite „Gugl” pretragu, da se prijavite i odjavite sa mejling liste, kako da dođete do informacija, da pronađete radno vreme i recenzije nekog lokala, da kontaktirate prodavnicu preko „Fejsbuka” ili „Instagrama”, da ne izgubite tri sata gledajući „Tiktok” ili „Jutjub” videa, već da odmah nađete ono što vas zanima.

Gde i kako da učite o internetu? Koje je najbolje vreme za edukaciju? Koliko često treba da učite i koji su najbolji izvori?

Najpre, da razjasnimo. Internet se menja neopisivom brzinom. Čovek na internetu za jedan dan vidi više informacija nego što je čovek s početka 19. veka za ceo život.

Treba da se edukujete svakodnevno, ne smete propustiti ni jedan jedini dan.

Kako ćete to postići? Tako što ćete odrediti najmanji mogući vremenski period koji ćete svaki dan posvetiti učenju. Neka to u početku bude barem petnaest ili dvadeset minuta, sasvim je dovoljno. To će biti vreme koje ćete vi obavezno u toku dana izdvojiti za učenje, bilo da ste bolesni, bilo da ste na putu ili da imate nekakve druge obaveze.

Dakle, izdvojite to minimalno vreme, jako je bitan kontinuitet, kontinuitet donosi rezultat, kontinuitet vam omogućava da na najbolji način nadogradite znanje. Nemojte biti kampanjac, učite u kontinuitetu.

Da vidimo koji su to izvori iz kojih možete učiti o internetu.

Prvi su knjige. Knjige vam mogu pomoći mnogo da naučite principe. O aktuelnim stvarima iz, recimo, programiranja, marketinga i interneta ne možete učiti iz knjiga, posebno onih starijih, međutim neki principi su aktuelni i posle pedeset, pa i sto godina.

Daću vam primer, recimo ono što je o kopirajtingu zapisivao Dejvid Ogilvi, pre više od pedeset godina, sjajna je osnova za učenje.

Problem kod knjiga je što mogu da imaju zastarele informacije i o tome vodite računa, digitalne tehnologije i sve što ih prati menja se neverovatnom brzinom i morate da budete u toku.

Ako je neka knjiga pisana o digitalnom marketingu pre deset godina, ona možda ima neke dobre principe koje možete da primenite, ali ako piše nešto o oglašavanju ili kakve objave prolaze ili kako radi algoritam, to se sve drastično izmenilo u periodu od deset godina.

Knjige takođe imaju prednost u odnosu na učenje na internetu zato što možete da pročitate veće količine teksta bez mnogo umaranja, odnosno lakše je čitati sa papira nego sa ekrana, a dobro je i napraviti pauzu od tehnoloških uređaja.

Drugi način je učenje na internetu, gde postoji mnogo tekstova iz kojih možete da učite i glavna prednost interneta je to obilje informacija, a glavna mana je isto to, jer vam je jako teško da odvojite relevantne od nerelevantnih informacija.

Najbitnije je da za edukativne tekstove proverite ko ih je pisao, da li je izvor relevantan. Edukativni tekstovi su najviše na engleskom jeziku, tako da je preduslov da dobro znate ovaj jezik.

Takođe, ako kupujete neki kurs na platformama, obratite pažnju na relevantnost tih autora i platformi. Najpoznatije su „Judemi”, „Linkedin learning”, „Habspot akademija”... oni imaju zaista dobre predavače i zanimljive module, tako da možete mnogo da naučite iz ovih izvora.

Neke od njih funkcionišu po principu mesečne pretplate, a na nekim možete da kupite pojedinačni kurs ili više njih.

Proverite obavezno relevantnost autora i najbolje da ipak birate autore sa engleskog govornog područja, jer bez obzira na to što je neko ekspert, ukoliko ne priča dobro engleski, teško ga je ispratiti, posebno ukoliko ste početnik.

No, ukoliko želite da učite na maternjem, srpskom jeziku i to besplatno, postoji platforma „GoStadi”, gde imate 180 lekcija i 15 sati materijala o digitalnom preduzetništvu.

Ukoliko ste početnik ovo je najbolji način da počnete edukaciju o internetu, inovacijama, digitalnom marketingu, društvenim mrežama, internet prodaji...

Kursevi i radionice su još jedan izvor učenja. Za razliku od izvora sa interneta i knjiga vi možete da osetite neku energiju između polaznika kursa i predavača, interakcija je veća.

Tu su i seminari i konferencije, što takođe preporučujem, jer pored učenja, postoji sjajna prilika za povezivanje sa ljudima sličnih ili istih interesovanja.

Tu srećete ljude koje već poznajete od ranije, možete sa njima da razmenite mišljenje o projektima na kojima radite, a ono što je velika vrednost je da uvek upoznajete neke nove ljude, a upoznavanje novih ljudi vam donosi neku novu vrednosti, jer od svakoga možete nešto da naučite.

Često na seminarima i konferencijama dolaze neki predavači koji nisu iz tih branši, ali imaju neku dobru priču, dobru studiju slučaja i uvek je dobro to čuti.

Naravno, uvek proverite koja je relevantnosti predavača i koliko vam on odgovara u energetskom smislu, koliko možete od njega da naučite u toj oblasti.

Ono što želim da naglasim na kraju i da zaokružim ovu priču je da vi treba u idealnom scenariju da kombinujete sve ove metode učenja, i knjige, i seminare, i konferencije, i kurseve, i radionice i naravno samostalno učenje na internetu.

Kada učiti?

Idealno vreme za edukaciju je u jutarnjim časovima, nakon što ustanete. Ukoliko možete da izdvojite sebi dvadeset minuta ili pola sata u jutarnjim časovima pre posla ili škole, to bi bilo idealno i tada će mozak najlakše upiti informacije.

Druga varijanta je da vreme za učenje iskoristite u pauzama kada nešto radite, pa želite da se odmorite od tog posla.

Treća varijanta, ona najlošija je noću. Nažalost i ja nekad to praktikujem zbog dnevnih obaveza, međutim, mozak je tada najumorniji i najviše vremena vam treba da obradite informacije.

Stručnjak za digitalni marketing