Predavanje u Parizu o Mihailu Petroviću i Šarlu Ermitu

U organizaciji Instituta „Anri Poenkare” od 7. do 9. decembra u Parizu traje naučni skup u čast 200 godina od rođenja francuskog matematičara Šarla Ermita (1822-1901). Predavanje „Ermit i Mihailo Petrović – uticaj francuske matematike na srpsku matematičku školu” sutra će održati dr Marija Šegan Radonjić i dr Vesna Todorčević iz Matematičkog instituta u Beogradu.

Prisutne će upoznati da je nakon više vekova pod osmanskom vlašću, Srbija hatišerifom osmanskog sultana Mahmuda II izdatog 1830. godine dobila autonomiju i postala vazalna kneževina sa unutrašnjopolitičkom samoupravom, a time su se stekli uslovi za nastavak rada na organizovanju visokog školstva, pa je 1838. osnovan Licej, koji će kasnije prerasti u Veliku školu (1863), potom u Beogradski univerzitet (1905).

„Prvi nastavnici matematike na Liceju bili su mahom učeni Srbi koji su završili pravne ili tehničke škole u Austrijskom carstvu. Oni su sastavili prve udžbenike iz matematike na srpskom jeziku, osnovali matematičku biblioteku na Liceju i postavili osnove matematičkog obrazovanja u Srbiji. Takođe, učestvovali su i u osnivanju i razvoju jednog naučnog društva, preteču akademije nauka u Srbiji. Međutim, kako je njihov nastavni i naučni rad često bivao prekinut zbog drugih državnih poslova – mladoj državi kakva je bila Srbija bili su potrebni učeni ljudi za rad u državnoj upravi – zaostajali su za matematičkim i naučnim životom Evrope 19. veka. Otuda se od sredine 19. veka studenti i asistenti pripravnici Liceja, docnije Velike škole, kao državni pitomci planski šalju na dalje usavršavanje u inostranstvo; konkretno, u jedan od tri kulturna centra: ka srednjoevropskim univerziteta, prema Parizu ili, u manjoj meri, prema ruskim školama”, navedeno je u sažetku predavanja.

U to vreme, kako se dodaje, mladima iz Srbije je naročito bila privlačna Francuska zbog svojih liberalnih ideja, a Pariz su smatrali magičnim gradom. Francuska matematička scena bila je jedna od najživljih i najrazigranijih u svetu. Do druge polovine 19. veka već su dali svoje doprinose Lagranž i Laplas zasnivajući i razvijajući analizu, Monž kao osnivač diferencijalne geometrije, Koši kao pionir kompleksne analize, a nešto kasnije i otac topologije Poenkare.

„Od druge polovine 19. veka Pikar i Penleve fasciniraju novim otkrićima u matematičkoj analizi, a mladi Ermit priređuje iznenađenja u teoriji funkcija. U takvu košnicu matematičke misli stigao je u poslednjoj deceniji 19. veka i Mihailo Petrović, diplomirani student Velike škole u Beogradu. Mihailo Petrović je bio prvi Srbin koji je postao interni đak na najprestižnijoj francuskoj nacionalnoj školi – Ecole Normale Supérieure. Njemu je dozvoljeno da sluša iste kurseve kao i njegove francuske kolege. Najpre je 1891. položio lisans iz hemijskih nauka, sredinom 1892. lisans iz matematike, a zatim 1893. lisans iz fizike. Kao najbolji student u generaciji bio je na prijemu kod predsednika Francuske republike 1893. i 1894. godine. Na istoj školi nastavlja doktorske studije i pod mentorstvom Ermita i Pikara priprema svoj doktorat. Leta 1894. odbranio je doktorsku disertaciju iz oblasti diferencijalnih jednačina pred komisijom koju su činili Ermit, Pikar i Penleve. Time je postao jedan od prvih šest doktora nauka u oblasti matematike koji su bili srpskog porekla”, navode naše naučnice.

U izlaganju će se osvrnuti i na Petrovićevo školovanje u Parizu i uticaju njegovih profesora, naročito mentora Šarla Ermita na njegov naučni rad. Treba imati u vidu da je Petrović tokom svoje karijere negovao saradnju sa francuskim kolegama i objavio, između ostalog, preko četrdeset radova u biltenu Francuske akademije nauka. Takođe, Vesna Todorčević i Marija Šegan Radonjić razmotriće pitanje kako je Petrović, postavši profesor, uneo duh francuske matematike na Univerzitet u Beogradu i zašto se danas smatra da je postavio pravac razvoja srpske matematičke škole na temeljima francuske matematike.