Moguća liberalizacija prava na abortus na Malti

Da li je nedavni protest, na čelu s biskupom Malte i predvodnicima konzervativne opozicije, znak da će ova zemlja izmeniti zakon o totalnoj zabrani abortusa? Oni koji su stava kao i nekoliko hiljada ljudi okupljenih na protestu nadaju se da nije, da će njihov glas održati ovaj strogi zakon.

Suprotni tabor građana moli se da je taj protest poslednji trzaj onih koji Maltu drže kao jedinu članicu Evropske unije koja zabranjuje abortus u svim okolnostima. Pa čak i kada je trudnoćom ugrožen život žene.

Čije će molitve na većinski katoličkoj Malti biti uslišene, možda se može nazreti u poslednjem nastupu ministra zdravlja u parlamentu. Kris Fern je naime predstavio amandman kojim lekari više ne bi rizikovali da će završiti četiri godine u zatvoru ako prekidom trudnoće pomognu ženama s teškim zdravstvenim problemima. Lekari koji svesno pruže sredstva za prekid trudnoće suočavaju se inače s kaznom zatvora od 18 meseci do četiri godine i trajnom zabranom obavljanja delatnosti. Uvertira za potpunu liberalizaciju abortusa ili ne pak ministrovo izlaganje pred poslanicima diglo je Maltu na noge.

Inicijativa u ovom smeru pokrenuta je nakon što je letos američkoj turistkinji odbijen zahtev za abortus, iako je njena trudnoća bila neodrživa. Lekari su potvrdili da joj je zbog obilnog krvarenja (spontani pobačaj) život ugrožen, ali joj je na Malti rečeno da ne mogu ništa da učine jer je srce bebe još otkucavalo. Suočena s mogućom smrtonosnom infekcijom, prebačena je u Španiju, gde je abortirala. Ova Amerikanka ponajmanje je želela da joj se ovo dogodi, ali je odlučila da posluša doktore i preživi. Potom je presavila tabak i tužila Vladu Malte. Pozvala je sudove da proglase da zabrana abortusa u svim okolnostima krši ljudska prava.

Nakon toga je ministar zdravlja govorio je da je duh zakona i lekarske etike spasavanje života i da promene treba da osiguraju to načelo, a ministar pravosuđa da će zakonska reforma osigurati pacijentima najbolju zdravstvenu zaštitu.

Promena tona na Malti dešava se i nakon što je Evropski parlament usvojio rezoluciju s jasnim stavom da svako u EU mora imati pristup kontracepciji, medicinski potpomognutoj oplodnji, pobačaju i drugim zdravstvenim uslugama. Tako je EP pozvao sve članice unije da ženama omoguće pravo na seksualno i reproduktivno zdravlje naglasivši da je njihovo kršenje oblik nasilja.

Malta nije jedina koja u ovoj oblasti ima restriktivne zakone. Ima ih, recimo, Poljska, gde je ipak dozvoljen prekid trudnoće kada se smatra da je ugrožen život ili zdravlje majke. Zanimljivo je da Malta, koja zabranjuje abortus u svim okolnostima, istovremeno uživa status najbolje zemlje u Evropi kada je reč o regulativi prava LGBT zajednice. Ova zemlja u tom pogledu ima najbolje zakone, politike i praksu koja u najmanjoj meri (u odnosu na 49 država) diskriminiše prava ove zajednice. A Poljska je, tako, među državama unije s najgorim stanjem po pitanju LGBT prava.

Dugine boje zasjale su nad Maltom pre 12 godina, kada je ova izrazito katolička zemlja zagarantovala jednaka bračna prava istopolnim brakovima, uključila mogućnost usvajanja deteta i postala tada jedna od pet država koja LGBT zajednici obezbeđuje jednaka prava. Usvojili su zakon o rodnom identitetu i dozvolili ljudima da sami odrede kojeg su roda. Na Malti ujedno i 87 odsto građana koristi internet, a bar 85 odsto društvene mreže što ih pozicionira među zemlje s najvišom stopom njihove upotrebe u Evropi.

Istovremeno, strogo se pridržavaju načela o prekidu trudnoće koja su ustanovljena pre dva veka.