Igra u kojoj dva tela plešu kao jedno

I pre nego što je 2009. godine tango upisan u Uneskovu listu svetske kulturne baštine, ovaj zagonetni ples iz Južne Amerike stigao je u Evropu, odakle je osvajao svet. Akademija tanga u Buenos Ajresu ozbiljno se bavi proučavanjem ovog plesa koji je od nastanka krajem 19. i početkom 20. veka do Drugog svetskog rata širio zagrljaje, a onda je interesovanje za tango ritam utihnulo zbog političke situacije i uticaja pop kulture iz Amerike. Posle Drugog svetskog rata i dalje je trajalo „zlatno doba” tanga. Sedamdesetih godina prošlog veka dogodio se preporod poput onog koji se danas ogleda u neverovatnom broju tango škola, festivala, tango maratona, svakodnevnih milongi (plesnih večeri) u gradovima širom sveta.

Svetski dan tanga, 11. decembar, rođendan je jedne od najznačajnijih ličnosti argentinskog tanga Karlosa Gardela, pevača i kompozitora koji je svojim izuzetnim glasom izazvao revoluciju u tango muzici.

Većina smatra da je nastao u Buenos Ajresu i Montevideu, u dolini reke Rio de la Plata, odakle je krenuo u osvajanje sveta. Plesači siromašnih gradskih četvrti vremenom su oblikovali tango. Njihova imena nisu zapamćena, ali sećanja na njih oživljavaju pri svakom plesnom koraku na svim meridijanima.

Razvijajući se tango je objedinio afričke, kubanske i evropske uticaje i prihvatao neke elemente baleta. Njegova otvorenost omogućila je i uticaj savremenog pokreta, joge, meditacije... Danas, tango obuhvata milongu, tango (u užem smislu) i tango vals.

Tango je neodvojiv od bandoneona, instrumenta jedinstvenog zvuka, koji su u Buenos Ajresu najverovatnije doneli nemački imigranti ili mornari. Već u prvoj deceniji 20. veka postao je glavni tango instrument, a sa Astorom Pijacolom i njegovom ekstravagancijom nastavio je život u modernim kompozicijama.

Tango je u Beogradu neprestano prisutan više od dve decenije. Poslednjih četrnaest godina, sa središtem u Beogradu i ograncima u Banjaluci i Kolašinu, radi najveća tango organizacija u Evropi Institut „Tango natural”, koji organizuje međunarodne festivale i više od sto lokalnih plesnih događaja godišnje. Podučava sve generacije zaljubljenika u jedan od najromantičnijih plesova.

 Tango je sve više prisutan u klubovima, kafeima, dvoranama za igru, na trgovima… Sve je veći broj onih koji žele svoj tango doživljaj uz ružičasto osvetljenje karakteristično za plesne večeri.

Misterija tanga dešava se u zagrljaju igrača koji trenutke plesa opisuju kao izmeštenost iz realnosti, kao doživljaj uzbuđenja i smirenja u isto vreme. Posmatrači tango vide kao prefinjen, elegantan, strastven ples ili kao strast tela i duše. Učitelji plesa o njemu govore kao o igri u kojoj dva tela plešu kao jedno. Tango jeste sve to. I upravo tu možemo pronaći odgovor na to zbog čega je tango i dalje tako popularan i izazovan za sve veći broj zaljubljenika u ovaj ples.

Filmovi „Tango” i „Časovi tanga”, brodvejski hitovi „Forever Tango” i „Chicago”, ne prestaju da inspirišu i zavode buduće igrače ovog tajnovitog, opčinjujućeg plesa koji se danas sve češće igra uz tango novog doba, poput kompozicija bendova „Gotan Project”, „Otros Aires”, „Narcotango”.

Na milongama se uglavnom pleše uz tradicionalnu muziku, ali tu su i plesne večeri na kojima se igra uz moderne tango kompozicije, kao i uz netango muziku.

Beogradska i svetska publika pleše i uz žive nastupe orkestara „Beltango kvintet”, „Tanguango kvintet” i „Tango džez kvartet”.

Izazovna lepota tango hemije naročito je vidljiva na festivalima koji se organizuju širom sveta i okupljaju plesače sa gotovo svih kontinenata. Tako će biti i na majskom festivalu „Belgrade Tango Encuentro” u Hali 3 na Beogradskom sajmu. Međunarodni zagrljaji i prilika za novo odgonetanje otmene melanholije argentinskog plesa.