Gluma je običan život

Tihomir Marić, Dragutin Žabarac, Dželat, Nikita, Tiosav, Gavran Vlada, Petar… samo je mali broj junaka koje je tokom karijere ostvario Predrag Miletić, iza koga je pola veka glume. Publika u njegovom Narodnom pozorištu u Beogradu, u kojem je mahom proveo radni vek, može i dalje da ga gleda u predstavama „Velika drama”, „Na dnu”, „Godine vrana”, kao i u Pozorištu na Terazijama u hit predstavi „Cigani lete u nebo” i u „Veseloj udovici”, u Madlenianumu. Ujedno je selektor Festivala monodrame i pantomime u Zemunu. Nedavno je imao premijeru predstave „Deca” po delu Milene Marković, u režiji Irene Popović Dragović.

– Čudesno je iskustvo stvaranje predstave „Deca”. Sve vreme dok smo je spremali, bili smo na ivici noža. Prvi put smo se suočili sa takvom vrstom rada. Normalno, ton je davala čudesna poetika Milene Marković, a onda nam se dogodila, isto takva harizma Irene Popović Dragović i spoj te dve neverovatne žene. Irena me je posebno fascinirala. Celog dana bi radila sa nama na probama, a onda kaže: „Idem sad kući da napišem muziku za novu pesmu.” Pomislim: „Kako će ova žena sada da ode kući i napiše nove note.” Međutim, ona dođe sutra i zaista donese novi muzički materijal. I povrh toga, raspisan za sve instrumente. I tako iz dana u dan, 17 puta. Približava se pretpremijera, mi još uvek ne znamo šta će se izroditi iz ovoga, treperi srce… Dočekuje nas puna sala, stajaće ovacije, opet pomislim: „To su naši drugari.” Sledi premijera, isto takvo oduševljenje publike, svima nam je pao kamen sa srca. Mnogo je lepo kada napravite takav dar pozorištu – priča neposredni Miletić.

Naš sagovornik konstatuje da nije igrao velike role, ali da su, na njegovu radost, sve bile obeležene i zabeležene.

– I danas posle toliko godina, kada me pojedinci na ulici vide, znaju da kažu:„Ovaj je tukao Tomu Zdravkovića u Balkan ekspresu” – priča Predrag Miletić, rođeni Nišlija čiji otac je bio obaveštajni oficir Vladimir Miletić, po kome ulica u Sićevu u kojoj je živeo nosi ime: – U mom životu sve se nekako dešavalo spontano, u glumu sam zalutao nenadano. Kao dečak voleo sam da pevam, amaterski radio predstave, zanesenjački tragao za svojim mestom pod suncem. Moji prijatelji iz mladih dana ni danas ne mogu da se čudom načude kako sam recimo košarku zamenio scenom.

Upravo u Nišu, posle srednje škole, Predrag Miletić završio je trogodišnji dramski studio pri tamošnjem pozorištu. U to vreme Niško pozorište bilo je jako popularno, a kako i ne bi kada su svojom glumom osvajali publiku Radmila Savićević, Žika Milenković, Ratko Sarić... U njemu je i Predrag Miletić pre tačno 50 godina dobio prvi angažman, da bi neposredno posle toga otišao u vojsku, a zatim upisao i FDU u Beogradu, u klasi Ognjenke Milićević.

– Ognjenka Milićević je bila izuzetan profesor, o svojim studentima je sa posebnom pažnjom vodila računa. Upoznavala nas je do tančina, ulazila u našu dušu, psihu, razmišljanje i trudila se da nam tom linijom i pomogne. I stalno je govorila: „Deco moja u glumi nema glume, gluma je običan život. Treba iskoristiti sve ono što se dešava u životu. Ako umete to da prenesete tako prirodno na scenu, vi ste postali glumci.” I tako smo nas sedmoro živeli svoj glumački san: Svetozar Cvetković, Milenko Zablaćanski, Branislav Platiša, Draga Ćirić, Ljiljana Međeši, Merima Isaković i ja – priseća se Miletić.

Još dok je bio na studijama glume, budući da lepo peva, Predrag Miletić, koji se muzički usavršavao kod Olge Skovran i Eve Rut-Ronen u Londonu, kao i kod Nikole Mitića i Stanoja Jankovića, dobio je poziv od uprave Pozorišta na Terazijama da u predstavi „La mama” tumači Lepog Antonija.

– Ta uloga mi nije išla kako treba, osećao sam to, možda me je osvojio na brzu ruku taj Lepi Antonio, jer su se svi lomili oko mene. Nisam, priznajem, umeo to da iznesem, igrala se predstava, ali nikako nisam bio zadovoljan. Nekako u to vreme dobijem poziv iz Narodnog pozorišta u Beogradu, od reditelja Bore Grigorovića da igram Momka iz Ostkerka, u njegovoj novoj predstavi „Veličanstveni rogonja” sa Predragom Mikijem Manojlovićem u glavnoj ulozi. Tu sam se osetio kao svoj na svome i dobio pozitivne kritike od čuvenog kritičara Jovana Vave Hristića, koje su mi dale vetar u leđa.

Predrag Miletić nam je kroz šalu pričao i kako je baš sa profesorom glume Vladom Jevtovićem služio vojsku. U razgovoru mu jednom otkrije da će postati asistent na FDU, tako da mu je baš Jevtović prvi provukao tu ideju kroz uši da upiše njegov fakultet.

Tokom pet decenija glume Predrag Miletić odigrao je 110 uloga što na filmu, što u serijama, plus brojne pozorišne role. Uz to, bez gorčine se priseća da posle završetka studija, nije imao gde da stanuje.

– To je nekako bilo normalno u to vreme, kao mlad glumac iz unutrašnjosti sa malim sinom, morao sam što pre da obezbedim svoju porodicu – priča Predrag Miletić iza koga su brojni filmovi i serije: „Balkan ekspres”, „Karađorđeva smrt”, „Banjica”, „Sivi dom”, „Vuk Karadžić”, „Kraj dinastije Obrenović”, „Gorki plodovi”... Miletić je i autor knjige „Biciklom do Hilandara”, u kojoj opisuje svoj put iz Beograda do manastira Hilandar na Svetoj gori. Najponosniji je što je svojim sinovima Vuku, producentu, i Tadiji, operskom reditelju, preneo ljubav prema pozorišnoj umetnosti.