Beogradski ljubitelji šahovnice

Na društvenim mrežama su postavljali fotografije predsednika Srbije zabrinutog i tužnog lica uz komentar – čuo je da je Brazil ispao. Ti samoproklamovani elitisti, koji su u biti apsolutno antisrpski nastrojeni, sutra bi se obradovali da Plenković preuzme vlast u Beogradu, samo da se sruši nazadni Vučić koji nas vuče, po njihovom shvatanju, ka istoku, a ne ka „tak krasnoj europskoj civilizaciji”Postoji jedna zanimljiva umotvorina koja glasi – od svih Srba najgori su Hrvati. Naravno, potrebna nam je ozbiljna analiza da pokažemo zašto ima istine u ovoj misli, ali pokušaću da je iskoristim prema onoj kategoriji ljudi koja još uvek živi u zabludama bratstva i jedinstva. To su tzv. jugonostalgičari po Beogradu, neretko veći Hrvati od samih Hrvata.

Ne razumem i ne želim ni da pokušam da razumem kako neko može da ima bilo kakvu naklonost prema Hrvatskoj. Pišem ovo zbog suludih izliva radosti i sreće po društvenim mrežama i pojedinim medijima, jer su se Hrvati domogli polufinala na Svetskom prvenstvu. Da budem iskren, uvek sam osećao neverovatnu odvratnost prema tzv. jugonostalgičarima, odnosno prema ljudima kojima je suštinski Zagreb bio uvek bliži srcu nego Beograd, bez obzira što su ostvarili karijere u Beogradu i od njega uzeli sve što im je bilo potrebno. Ipak, ta lažna komunistička elita koja se otimačinom domogla stanova i imovine predratne beogradske gospode, uvek je osećala u dubini svoje duše mržnju prema Beogradu i uopšte prema Srbiji i užasan kompleks prema Zagrebu. Otuda, oni, zapravo njihovi potomci, danas su ekstremniji u antisrpskim stavovima od samih Hrvata, a što se tiče hrvatske reprezentacije tvrdim da ima vatreniju podršku od tih pojedinaca u Beogradu, nego što je ima u Zagrebu, Osijeku, Splitu, Rijeci.

Dakle, ovde se ne radi o sportu. Radi se o moralu. Hrvatski igrači svoje uspehe slave uz Tompsona. Njihov selektor pobedu nad Brazilom posvećuje „hrvatskim braniteljima”. Postavlja se pitanje da li vi koji navijate za hrvatsku reprezentaciju imate makar malo kičmu? Da li je moguće da vam je draže sunčanje zadnjice na njihovom primorju od činjenice da oni njihove pobede posvećuju ljudima koji su komandovali nad pogromom srpskog naroda iz Republike Srpske Krajine 1995. godine? Da nećete njihove pobede da proslavite sa njihovim braniteljima? Da nećete uz Tompsona da zapevate?

Dakle, uvek navijam protiv hrvatske reprezentacije i uvek sa velikom strašću radujem se svakom njihovom porazu. Nebitno o kom sportu se radi. Naravno, posebno mi je to milo kada se dogodi u fudbalu. Ne idem nikada u Hrvatsku, posebno ne na letovanje. Jedino kada mogu tamo da se nađem je da upalim sveću svetim jasenovačkim žrtvama ili da posetim Bogosloviju u manastiru Krka. Možda ukoliko se Zvezdi zalomi u žrebu pa dobije neki hrvatski klub u Ligi šampiona ili Ligi Evrope. To gostovanje ne bih propustio. Inače, nemam ama baš nikakvu želju za nekim novim lažnim bratstvom i jedinstvom, pa su mi sa tim u vezi izlivi neverovatne sreće pojedinaca koji ako nema naše reprezentacije navijaju za svaku drugu koja je nastala od bivše SFRJ nešto na šta se baš gadim. Sa prezirom gledam na te karikaturalne osobe.

Navijati za reprezentaciju Hrvatske je vrhunski mazohizam. Jednak situaciji kao kada bi Jevreji navijali za nacističku Nemačku. No, očito da beogradski ljubitelji šahovnice imaju tu izraženu mazohističku crtu. Recimo, oni mrze reprezentaciju Srbije, jer je smatraju tzv. Vučićevom reprezentacijom. Međutim, obožavaju reprezentaciju Hrvatske, bez obzira na činjenicu što njeni igrači slave uspehe uz Tompsona, samo zato što kroz pobedu hrvatske reprezentacije oni osećaju da je to pobeda nad Vučićem. Prosto je neverovatno kako njihov mozak funkcioniše. Na društvenim mrežama su postavljali fotografije predsednika Srbije zabrinutog i tužnog lica uz komentar – čuo je da je Brazil ispao. Ti samoproklamovani elitisti, koji su u biti apsolutno antisrpski nastrojeni, sutra bi se obradovali da Plenković preuzme vlast u Beogradu, samo da se sruši nazadni Vučić koji nas vuče, po njihovom shvatanju, ka istoku, a ne ka „tak krasnoj europskoj civilizaciji”. Bez obzira što je Beograd u svakom pogledu metropola u odnosu na Zagreb, oni ipak u svakoj prilici pokazuju nabujale komplekse prema Zagrebu. Tako i sada. Žele da se dokažu da su zapravo veći Hrvati od Hrvata, pa vatrenije navijaju za Hrvatsku od samih Hrvata doživljavajući svoj mazohizam kao nešto što je sasvim u redu. Stičem utisak da bi rado lizali kopačke Luki Modriću, samo da dokažu da nisu iz „prljavog istočnog i barbarskog Beograda”, već da su civilizacijski srcem i dušom u „progresivnom i europskom Zagrebu”.

Narodni poslanik