Socijalisti ne menjaju Dačića i tim koji dobija

Lider Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić biće najverovatnije jedini kandidat za predsednika stranke na 11. kongresu SPS-a 17. decembra u Beogradu. Prema saznanjima „Politike”, najrealniji scenario je da nijedan od visokih funkcionera neće biti smenjen ili degradiran, iako se u nekim medijima spekuliše da bi pojedinim funkcionerima moglo da bude zahvaljeno na saradnji. To se ne očekuje ni u slučaju Dušana Bajatovića, koji je nedavno izabran za predsednika Pokrajinskog odbora SPS-a. Cilj kongresa biće nastavak reformi i daljeg razvoja partije, tj. pripreme za predstojeće političke zadatke, kao što je održavanje redovnih lokalnih i pokrajinskih izbora 2024. godine.

Uprkos tome što nema najava da bi neko bio stavljen na klupu za rezervne igrače, može se očekivati da Ivica Dačić svoje najbliže saradnike izabere sredinom 2023. godine. To će najverovatnije biti dosadašnji najbliži saradnici koji vredno rade na terenu i ne učestvuju u spletkama protiv Dačića i SPS-a. Prvi put u istoriji partije kongres neće biti održan u Sava centru, zbog renoviranja zgrade, ali će socijalisti ipak zasedati u glavnom gradu. Uoči kongresa održani su izbori u partiji, na različitim nivoima.

Predsednik socijalista Ivica Dačić navodi da je cilj SPS-a da bude sve bolji i jači iz dana u dan, pa da je neophodno da bude jedinstven i da iskoristi sav potencijal kojim raspolaže. Prema njegovim rečima, kongres će biti potvrda snage SPS-a, nastavka reformi i promena u SPS-u u susret budućnosti i izazovima u vezi s lokalnim izborima koji se očekuju za nešto manje od dve godine. Kakve se promene očekuju u SPS-u, da li je i koliko zaista stranka odmakla od nasleđa devedesetih godina prošlog veka, da li su socijalisti postali moderna evropska levica, koja je u koaliciji s Jedinstvenom Srbijom, a posle izbora sa Srpskom naprednom strankom?

Politički analitičar Dejan Vuk Stanković kaže da je očigledno reč o stranci koja ima političku vitalnost i sposobnost da uči iz svojih grešaka i da se prilagođava različitim proklamovanim ciljevima. Za „Politiku” kaže da je stranka vrlo vešta kada je reč o vođenju države i u vođenju izbornih kampanja. „Treba posebno istaći da oni imaju fleksibilnu političku platformu koja odoleva različitim izazovima i koja negde ide u susret onome što su vrednosti jednog dela biračkog tela, a s druge strane očekivanja istog tog biračkog tela. Postoji predznak da socijalistička uvek označava socijalnu pravdu, jednakost i borbu za jednake životne šanse, ma koliko učestvovali u nekim vladama posle 5. oktobra 2000. godine, socijalisti nikada nisu bili označeni kao protagonisti surovog liberalnog kapitalizma koji je stvorio velike socijalne razlike u društvu”, kaže Dejan Vuk Stanković.

Socijalistička partija Srbije nije stranka koja je sklona brzim i radikalnim promenama, pogotovo ako za takvim potezima nema velike i hitne potrebe kao što je to, recimo, bio slučaj posle pada Slobodana Miloševića. Ili kada je 2008. doneta vrlo važna i strateška odluka o saradnji s Demokratskom strankom zbog čega ih niko nije, kao što je to bio slučaj devedesetih godina prošlog veka, optužio da rade protiv interesa i budućnosti svoje zemlje.

Spekulacije u pojedinim medijima koji najavljuju lomove u SPS-u niko i ne uzima ozbiljno, jer su na aprilskim izborima socijalisti ostvarili veoma dobar izborni rezultat. I umesto političke penzije, socijalisti su poput ptice feniks uzleteli na drugo mesto političke lestvice u Srbiji. Osvojenih 100.000 glasova više je kapital zbog kojeg je teško očekivati rezove u redovima socijalista, jer tim koji pobeđuje ne menja se. „Uvek su bili faktor stabilnosti čiji kadrovi imaju iskustva i rutinu u vođenju državnih poslova i imidža koji je prihvatljiv u delu biračkog tela koji vrlo postojano glasa za njih, iz izbornog ciklusa u izborni ciklus. Ne postoji stranka, osim SNS-a, koja ima tako stabilno biračko telo kao socijalisti”, kaže Dejan Vuk Stanković.

Ko ima najveće zasluge za održanje socijalista na vrhu političke popularnosti? Nesumnjivo, to je lider Ivica Dačić, koji svojim političkim talentom drži socijaliste iznad vode. „Ivica Dačić je sigurno najbolji portparol u istoriji našeg višepartijskog sistema i ujedno i čovek koji se transformisao u političara od značaja i uticaja u Srbiji. Ima sposobnost i ubeđivanja biračkog tela i jedne kreativne akumulacije na uvek promenjive uslove na političkom tržištu. Ume da bude veoma dobar i zahvalan koalicioni partner, nije im teško da budu i manjinski partner i, ako hoćete, umeju da kontrolišu štetu od nekih političkih poteza koji možda nisu najbliži njihovoj političkoj agendi. Jednom rečju, to je stranka ljudi koji su ovladali političkom veštinom”, ističe Dejan Vuk Stanković i dodaje da je sve to razlog dugovečnosti koja će još dugo trajati na političkoj sceni Srbije. Antrfile

Vreme kada je bila hrabrost priznati da si socijalista

Socijalistička partija Srbije osnovana je 1990. godine, kada je počeo rat u bivšoj Jugoslaviji. Njen predsednik, Slobodan Milošević, završio je u Hagu pod optužbama za ratne zločine. Međutim, preminuo je pre izricanja presude. Ivica Dačić je preuzeo rukovodstvo strankom nakon smrti Miloševića, 2006. godine. Posle petooktobarskih promena, socijalisti su bili na meti ne samo raznih kriznih štabova već i vrlo osvetoljubivih ljudi koji su neretko želeli da uzmu pravdu u svoje ruke. Tada je priznati da si socijalista bila hrabrost i verovatno bi SPS nestao s političke scene da nije došao Ivica Dačić. U vrhu SPS-a navode da je Dačić „odbranio ideju socijalizma u jednom trenutku kada je ona probala da se od nekih za šaku dolara prikaže kao pogrešna i prevaziđena”. Nekako u to vreme je bila težnja da se demokratija predstavi kao jedino spasenje za srpski narod. SPS je bio predviđen za totalno uništenje i svi oni koji su bili članovi bili su obeleženi za linč. To što su se socijalisti vratili u političku igru i fokus velika je zasluga Ivice Dačića. Taj politički talenat mu ne osporava ni opozicija.