Drugi pokušaj izmena Zakona o policiji

Ministarstvo unutrašnjih poslova objavilo je pre nedelju dana na svom sajtu novu verziju nacrta Zakona o unutrašnjim poslovima, a pred novogodišnje praznike najavljena je javna rasprava o ovom zakonskom tekstu u tri najveća grada u Srbiji – Beogradu, Novom Sadu i Nišu.

Ovo je drugi pokušaj da se izmeni Zakon o policiji. Nakon velikog pritiska javnosti, nacrt je prošle godine povučen iz procedure. Sporni tekst je ponovo aktuelan, a iako još nije bilo zvanične javne rasprave, pojedini opozicioni političari i organizacije civilnog društva ukazuju na to da je zakonski tekst skandalozniji od prethodnog. Da li će sudbina i ovog dokumenta biti da završi u fioci?

Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima izuzetno je važan jer reguliše kompleksnu oblast za sve građane naše zemlje. Mnogo je kritika na tekst, a najveće sugestije su da ako neke odredbe ostanu nepromenjene, izazvaće štetu na račun zagarantovanih prava građana Srbije. Prema mišljenju pojedinih kritičara, najproblematičnija su nova ovlašćenja policije u vezi sa biometrijskim podacima i njihovom obradom u svrhu prepoznavanja lica. To bi, kako tvrde, otvorilo vrata masovnom nadzoru i zadiranju policije u privatnost građana, a bez mehanizama za kontrolu nad primenom.

„Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima je ’ušminkani’ tekst starog nacrta iz septembra prošle godine”, kaže za „Politiku” Bojan Elek, iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

On smatra da je i dalje prisutna namera da se policija ojača novim ovlašćenjima, poput obrade biometrijskih podataka, te da je osigurana politička kontrola kroz prekomerni uticaj ministra na operativni rad policije, kao i na Sektor unutrašnje kontrole koji nije dovoljno nezavisan da efikasno nadgleda postupanje policajaca.

„Usvajanjem ovakvih rešenja Srbija će dobiti policiju koja nije po meri građana već partije na vlasti”, tvrdi Elek.

Obrada biometrijskih podataka je novo, posebno problematično ovlašćenje koje nacrt predviđa, naglašava naš sagovornik.

„Iako se uvodi kao ovlašćenje u sklopu posebnih dokaznih radnji, što podrazumeva kontrolu suda, MUP nije dokazao ni neophodnost ovako invazivne metode, niti srazmernost kroz procenu uticaja na ljudska prava. U situaciji kada je hiljade kamera već instalirano, a postoje dokazi da je neophodni softver već nabavljen, deluje da policija samo čeka zakonski osnov da krene u masovni biometrijski nadzor javnih prostora”, zaključuje Bojan Elek.

Predstavnici Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU) pozvali su juče nadležne iz MUP-a da javnu raspravu o nacrtu zakona o unutrašnjim poslovima produže do 31. januara sledeće godine kako bi se omogućilo unapređenje spornih delova teksta.

Poseban razlog za zabrinutost je, prema stavu NKEU, činjenica da je većina problematičnih novina u ovom nacrtu, uz minimalne jezičke korekcije, preuzeta iz prošlogodišnjeg teksta.

„Dodatno brine i način na koji se vodi rasprava o ovako važnom zakonu. Sada već drugi put, ona se vodi u minimalnom zakonskom roku, paralelno uz brojne druge rasprave o nacrtima zakonskih akata, u vreme praznika i inače povećanog obima posla krajem godine”, navode iz NKEU.

Sa druge strane, iz Strukovnog udruženja policije „Dr Rudolf Arčibald Rajs” smatraju da je ovih dana javnost u Srbiji preokupirana paušalnim ocenama o tekstu nacrta i da je sve dobilo političku konotaciju.

„Pojedini političari zarad dnevnih političkih poena, dovode u zabludu građane Srbije”, napominje se u otvorenom pismu ovog udruženja.

Policajci iz Strukovnog udruženja, između ostalog, naglašavaju da je uvođenje ovlašćenja prepoznavanja na osnovu biometrijskih karakteristika lica odavno u radu policija u zemljama u regionu, u EU. Zaključuju da bi trebalo podržati navedenu izmenu u opštem cilju zaštite lične i imovinske sigurnosti svakog građanina.