Decenija potrebna da bismo imali jelku za Deda Mraza

Svake godine u sezoni praznika otvori se tema kakve jelke birate za novogodišnje praznike. Ekološke prednosti i mane božićnih jelki daleko prevazilaze klimatski uticaj „stvarnog ili plastičnog“, kažu naučnici. Dakle, šta je najbolji izbor za zelenu Novu godinu?

Lampice, kuglice, girlande i rasveta su obavezna dekoracija za praznike u svakom domu, a prema dostupnim podacima u Velikoj Britaniji godišnje se proda osam miliona božićnih jelki, a procenjuje se da se 25-30 miliona proda u Americi. Pravo drveće se takođe može vratiti u modu među mlađim generacijama – jedno nedavno istraživanje u Americi pokazalo je da je 82% veća verovatnoća da će milenijalci birati sadnice za razliku od bejbi bumera.

„Kada razmišljamo o jelkama za praznike, nije samo pitanje da li uništavamo zelene površine”, kaže Aleksandra Kosiba, šumski ekolog sa Univerziteta Vermont Ektension, prenosi Bi-Bi-Si.

Jelke se uzgajaju na platažama.

„Šume kojima se dobro upravlja zaista igraju ogromnu ulogu u klimatskim rešenjima“, kaže Endi Finton, direktor za očuvanje pejzaža.

Jelke se uzgajaju oko deset godina pre berbe. Božićne jelke sigurno nisu od velike važnosti za korišćenje zemlje, niti veliki igrač u globalnom ciklusu ugljenika, posebno u poređenju sa proizvodnjom drveća ili useva kao što su kukuruz ili pšenica. Ali, oni pružaju interesantnu oblast za razmatranje.

Novogodišnje jelke su najčešće mlade smreke, jele ili borovi sa plantaža, što znači da će njihov uticaj na životnu sredinu uvek zavisiti od toga šta bi se umesto toga moglo uzgajati na zemlji. Međutim, istraživanja su pokazala da plantaže jelki mogu da budu podsticaj biodiverzitetu. Naime, studije su otkrile da plantaže jelki mogu da ponude utočište pticama, pa je tako njihova uloga višestruka i značajna u nekoliko sfera a ne samo u pukom izboru koji se nameće tokom sezone praznika.