Pad vrednosti dinara ne bi privredu učinio konkurentnijom

Često se kod nas može čuti da je dinar precenjen i da bi pad vrednosti domaće valute, stručno rečeno njena deprecijacija, mogla da poboljša konkurentsku poziciju privrede. Jer, posledica toga je poskupljenje uvoza na jednoj strani i konkurentniji izvoz na drugoj. Ivan Nikolić, urednik publikacije „Makroekonomske analize i trendovi” u novom broju predočava da pad vrednosti dinara ne bi privredu učinio konkurentnijom. „Održavanje relativne stabilnosti dinara prema evru, kao referentnoj stranoj valuti, u okviru režima rukovođenog plivajućeg deviznog kursa optimalna je strategija za Srbiju”, smatra on.

U analizi „Ko ima koristi od deprecijacije kursa”, Nikolić naglašava da se stabilnim kursom postiže stabilnost cena, izvesnost poslovanja, sigurnost domaćeg finansijskog sistema i stranih investitora. Devizni kurs u svakoj otvorenoj ekonomiji ima bitnu ulogu u formiranju potrošačkih cena, on neposredno deluje na cene dobara koje potiču iz uvoza, a utiče i posredno i to preko tražnje za domaćim dobrima.

„Kada devizni kurs depresira, domaća dobra postaju relativno jeftinija u odnosu na strana, tražnja za domaćim dobrima raste, što deluje inflatorno, i obratno. Kako ovo nije jednokratan proces, kolebljivost deviznog kursa i njegov prenos ka ostalim cenama kreira i negativna inflaciona očekivanja. Efekat kursa je prigušen činjenicom da većinu izvoza obavljaju multinacionalne korporacije koje obično posluju sa velikim uvoznim maržama, pa je devizni kurs manje važan faktor njihovih cenovnih kalkulacija. U tom smislu pojedinačne, otvorene ili skrivene državne subvencije i podsticaji su njima privlačniji od kursa”, navodi Nikolić.

Efekti obezvređivanja domaće valute na izvoz, destimulisanje uvoza i suzbijanje spoljne neravnoteže u stvarnosti mogu se dobro sagledati iz iskustva Turske i Mađarske poslednjih godina. I turska i mađarska forinta izgubile su na nije smanjila spoljni jaz. Skuplja uvezena roba nije u vrednosti u poslednjih pet godina, ali njihova deprecijacija dovoljnoj meri obuzdala potražnju i niža cena turske radne snage nije obezbedila domaćoj privredi dovoljno konkurentske prednosti za poboljšanje deficita tekućeg računa. Sve slabija vrednost forinte u Mađarskoj otežava borbu sa inflacijom koja je u oktobru dostigla 21,1 odsto.