Enriko Josif nije zaboravljen

Povodom teksta „Izgubljene partiture srpskih kompozitora” objavljenog u „Politici”, u rubrici Kultura, u četvrtak 8. decembra, mi – autori monografije „Enriko Josif – viđenja i snoviđenja” (2022) Mirjana Belić Koročkin Davidović i Radivoje Davidović – želimo da dodamo kraću dopunu ovom, pre svega korisnom tekstu.

Naime, reč je o razgovoru Biljane Lijeskić s muzičkim teoretičarem Mirkom Jeremićem o muzičkoj zaostavštini srpskih kompozitora. Između ostalog, bilo je reči i o tome da se ne zna gde je razasuta zaostavština Enrika Josifa. Međutim, u našoj knjizi, na strani 305, piše da je sva dela, osim iz opusa Hora flauta, koja su smeštena u deset kutija (originalne partiture i prepisi), rabin Jevrejske zajednice u Srbiji Isak Asiel poklonio krajem 2021. godine Odboru za zaštitu srpske muzičke baštine Srpske akademije nauka i umetnosti. Popis zaostavštine obavila je Marija Maša Golubović, stručni saradnik Muzikološkog instituta SANU. Ona nam je po završetku posla dala primerak popisa zaostavštine.

Druga stvar koja nije dovoljno objašnjena jeste sagovornikova konstatacija da je Enrika Josifa ubrajao u zaboravljene kompozitore. Da nije baš tako, potvrđuje se u našoj knjizi na sedam strana (299–235), u odeljku „Enriko u vreme sadašnje 2003–2021”), u kojem smo naveli gde su sve izvođena njegova dela posle smrti (Bemus, Bunt, Međunarodni festivali, emisije na programima Radio Beograda...), na kojim kompakt-diskovima su objavljena dela iz flautskog i klavirskog opusa, koncerti priređeni njemu u čast, objavljen kompakt-disk Enriko Josif „Kamerna muzika” (2013) i drugo.

U prilog ovoj tvrdnji dodajemo još da jedna ulica u Beogradu od 2019. godine nosi naziv po Enriku Josifu.

Mirjana Belić Koročkin Davidović,
Radivoje Davidović
Beograd