Do zdravijih jezera uz pomoć Evrope

Srpska jezera biće zdravija, ili će barem preciznije biti dijagnostikovane njihove „boljke”, zahvaljujući projektu „Biolaveb”, koji EU finansira sa 900.000 evra kroz program za inovacije i istraživanje „Horizont”. Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju (IHTM) će u naredne tri godine, kao nosilac ovog projekta, dobiti transfer znanja iz dve vodeće evropske naučne ustanove – Norveškog instituta za istraživanje voda i Francuskog nacionalnog instituta za poljoprivredu, hranu i životnu sredinu.

Osim članova jedanaestočlanog projektnog tima IHTM, novim veštinama ovladaće najmanje tri puta više istraživača, a očekuje se da će se i mnogi studenti biologije i hemije životne sredine uključiti u realizaciju ovog projekta. Krajnji cilj je da se metode praćenja kvaliteta voda, koje su razvijene poslednjih desetak godina, ugrade u naše zakone i pravilnike.

– Inostrani stručnjaci će pomoći da uspostavimo savremeni biomonitoring stajaćih voda, kakav se danas primenjuje u Evropi – kaže rukovodilac projekta dr Miloš Ćirić, viši naučni saradnik u IHTM.

Prema standardima EU koje tek treba da dosegnemo, ekološki status neke vodene sredine se ne određuje samo hemijskim nego i biološkim parametrima. Na primer, hemijskom analizom se utvrđuje da li u vodi trenutno ima teških metala, ali se ne može znati da li je neko zagađenje „protutnjalo” mesec, dva ranije. Zbog toga napredni koncept biomonitoringa počiva na praćenju organizama koji su svojevrsni „senzori”, tj. pokazatelji koliko je voda dobra. Ukoliko dođe do zagađenja, osetljive vrste će nestati i po tome će istraživači znati da se nalaze „na mestu ekološkog zločina”.

Da bi poređenje s kriminalističkom istragom bila kompletno, neophodno je uključiti forenziku. Tačnije DNK analizu, što je i srž metode biomonitoringa koja će iz Evrope stići u Srbiju preko Norveške i Francuske.

– Umesto da stručnjaci iz zavoda i agencija za zaštitu životne sredine uzimaju mnoštvo uzoraka vode da bi utvrdili ima li ili nema organizama-senzora, ubuduće će moći da pomoću njihovih DNK tragova posredno rekonstruišu šta se i kada dogodilo. Takav pristup je i ekonomičniji. Za isto vreme obradi se mnogo više uzoraka, što znači da će i nadzor moći češće da se sprovodi. Za naše prilike to je veoma bitno, jer imamo manjak stručnog kadra – objašnjava dr Ćirić.

„Vodena ogledna polja”, na kojima će se stručnjaci iz Francuske i Norveške demonstrirati preimućstva novih biomonitoring metoda, biće Savsko jezero u Beogradu (donekle prirodno jezero, deo toka reke Save), Pečena Slatina (prirodno slano jezero u Banatu) i Plava Banja (veštačko jezero kraj Kikinde, na mestu nekadašnjeg glinokopa).

– Celokupno vodno blago u Srbiji je ugroženo, jezera nisu izuzetak. Ona plaćaju ceh korišćenja veštačkog đubriva, čiji se azot i fosfor taložio u zemlji, a zatim završavao u akumulacijama. Usled promene hemijske slike vode dolazi do prenamnožavanja štetnih organizama, poput cijanobakterija. Takav slučaj je na prirodnim jezerima Palić i Ludoš, ali i na mnogim hidroakumulacijama koje se koriste za vodosnabdevanje, poput užičkog jezera Vrutci – kaže viši naučni saradnik IHTM.

Ako je za utehu, ni slika evropskih jezera nije bolja – epoha veštačkog đubriva ostavila je duboke ožiljke. Tragovi azota i fosfora nađeni su čak i u visokoplaninskim, ledničkim jezerima Skandinavije. S obzirom na to, lako je zamisliti šta se sve slilo u naša ravničarska jezera, usled olakog posezanja za hemijom u poljoprivredi.

– Što su stajaće vode dublje to je proces oporavka sporiji. Jezera u Srbiji su srećom plitka, ali će i ovde biti potrebno mnogo vremena, strpljenja i truda da bi se stanje poboljšalo. Kada kažemo da radimo u korist budućih generacija, to nije puka fraza. Efekti svega što primenjujemo za ozdravljenje voda i što ćemo tek primeniti osetiće se tek za nekoliko decenija – zaključuje dr Miloš Ćirić.