Beograd bi za mnoge postao „čistilište"

Vanredni izbori u Beogradu, ako se uskoro nešto bitno ne promeni, najverovatnije neće biti održani u martu sledeće godine. Do novog odmeravanja političkih snaga u prestonici neće doći zato što nijedna od opozicionih partija i pokreta nije decidirano izrazila želju da, godinu dana posle redovnih izbora, Beograđani ponovo izađu na birališta. Jedina stranka koja je otvoreno tražila nove izbore je Stranka slobode i pravde, bivšeg gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa. Za eventualni izlazak na izbore je i vanparlamentarna Socijaldemokratska stranka Borisa Tadića, dok je u redovima ostalih partija opozicije primetna glasna tišina povodom ovog pitanja.

Predsednik Srbije i lider SNS-a Aleksandar Vučić više puta je izrazio spremnost da vanredni beogradski izbori budu raspisani na proleće sledeće godine, ali ako to opozicija bude tražila. Od tada, osim SSP-a, ostale stranke se nisu oglašavale, verovatno i zato što, prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja, većina ne bi uspela da pređe ni cenzus od tri odsto. Tako bi Beograd mogao da se pretvori za njih u svojevrsno političko „čistilište”, iako su pre samo nekoliko meseci uglas tvrdili da su pokradeni.

Lider Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić izjavio je da je protiv vanrednih izbora u Beogradu, ali ne zna da li će ih biti, dodajući da svoje mišljenje o tome ne krije. Kaže da je stvar političke odluke da li će biti vanrednih izbora u glavnom gradu. Prema njegovim rečima, vanredni izbori se održavaju kada nema parlamentarne, odnosno odborničke većine, ili kad ima problema, ali problema nema u koaliciji. Naglasio je da su državi potrebni redovni parlamentarni izbori kako bi se znalo koliko mandati traju, ali da će socijalisti poštovati odluku koja se donese na državnom nivou. „Veliki rezultati su ostvareni u saradnji sa Srpskom naprednom strankom i Aleksandrom Vučićem, a najvažniji politički uspeh je politička stabilnost i narodno jedinstvo. SPS je čelični deo tog narodnog jedinstva”, rekao je Dačić.

Da smo ipak daleko od izbora u prestonici svedoči i to da izborni štabovi SNS-a i SPS-a nisu formirani za glavni grad, što bi se odavno desilo ako bi odmeravanje snaga bilo održano za tri meseca. U toku su unutarstranački izbori za članove mesnih odbora SNS-a i SPS-a u Beogradu i teško je poverovati da se izbori održe u jeku tih procesa. Jedan od sagovornika „Politike” navodi da se izborna mašina pali najmanje šest meseci pre izbora, a da se sada po tom pitanju ništa ne događa.

„Na terenu su brojni stranački štandovi, razgovaramo s građanima, ali je to normalna i uobičajena komunikacija s ljudima. Dakle, još niko nije ni spomenuo da će biti izbori, a kada se tako nešto odluči, potrebno je vreme da se krene u ozbiljnu kampanju. Ne kreće se u borbu za glasače kada se izbori raspišu, već mnogo ranije”, navodi jedan od funkcionera SNS-a koji nije hteo da ga imenujemo.

Uprkos tome, predsednik SSP-a Dragan Đilas kaže da očekuje izbore na svim nivoima sledeće godine, uz mogući „dogovor o nenapadanju unutar opozicije”. „Mislim da izbori na svim nivoima realno mogu da se dese već naredne, 2023. godine. Nije suštinsko pitanje da li će opozicija na te izbore izaći u jednoj ili u tri kolone. Suštinski je da nema međusobnog napadanja unutar opozicije i da se dogovorimo oko nekih stvari o kojima možemo”, rekao je Đilas.

Kako objašnjava, u opozicionom bloku postoje potpuno nepomirljive razlike kako sada izgleda, kao što su odnos prema Rusiji, LGBT populaciji i pojedinim personalnim rešenjima. „Sa onima koji se bave takozvanim srpskim genomom i hoće da zabrane mogućnost veštačke oplodnje za žene koje čekaju godinama da se ostvare kao majke, zbog toga što će, zaboga, taj donatorski materijal doći iz inostranstva, ja ne vidim kako možemo da sarađujemo. Kao ni sa onima koji kažu – nije problem što Vulin postaje šef državne bezbednosti, važno je da on nije prozapadni čovek”, istakao je predsednik SSP-a.

Reagujući na ove navode, lider Nove demokratske stranke Srbije (NDSS) Miloš Jovanović kaže da je sasvim logična izjava gospodina Đilasa. „On (Đilas) se zalaže za uvođenje sankcija Rusiji, a ja mislim da bi to bilo u suprotnosti s nacionalnim interesima naše zemlje. On se zalaže za članstvo Srbije u EU znajući da je uslov da priznamo secesiju naše južne pokrajine, a ja se zalažem da konačno dignemo glavu iz peska i da sa EU sarađujemo, ali bez članstva. Reč je o dve različite politike i shodno tome prirodno je da drugačije tumačimo određene političke događaje, među kojima i postavljanje novog direktora službe bezbednosti”, kaže Jovanović. Na pitanje da li je NDSS spreman za izbore u Beogradu, Jovanović smatra da izbora neće biti, ali je moguće da greši u toj proceni. „Mi smo svakako za njih spremni i ne bi mi smetalo da svi ponovo izmerimo poverenje koje uživamo među građanima”, poručuje Miloš Jovanović. Radun: Očekujem glasanje na proleće

Politički analitičar Branko Radun kaže da se ne priča nešto mnogo o beogradskim izborima na proleće, ali da smatra da su izvesni. Za naš list navodi da niko nije oročio mandat vlasti u Beogradu kao što je to predsednik Srbije Aleksandar Vučić uradio s republičkom vladom kada je najavio da će na pola mandata Miloš Vučević zameniti Anu Brnabić. „Ja ne vidim razloga za te izbore. Svako je dobio odbornika koliko zaslužuje. Možda na nekim novim izborima neke stranke ne bi prošle cenzus, ali bi, gotovo je izvesno, vlast činili isti koalicioni partneri, SNS i SPS. Vanredni izbori mogu da se dogode ako je došlo do nekih promena, jer vlast nema većinu, neke stranke su se raspale ili su pukle koalicije, a to se nije desilo. Ili je u pitanju neka velika korupcionaška afera, a toga nema”, kaže Radun.

Dodaje, ako se opozicija složila s rezultatima izbora i, pita, ako vlast ima stabilnu većinu – zašto bi posle godinu dana ponovo bili izbori. „Ako se ključni politički akteri dogovore, može da dođe do izbora, ali političkih razloga za njih nema. Većina opozicije i ne želi izbore jer su svesni da ne bi mogli da zabeleže bolji izborni rezultat. Uz to, nije mi jasna ni Đilasova računica da se zalaže za izbore jer se razišao s Vukom Jeremićem, a upitana je koalicija i sa Demokratskom strankom. Ne znam s kim bi on i išao i odakle mu taj optimizam. Raspala mu se koalicija i, uz to, promenila se klima u opoziciji koja baš njemu i ne ide naruku. Takođe, otvoreno se zalaže za uvođenje sankcija Rusiji i nije mi jasno kako misli da s razbijenom koalicijom i ovakom politikom očekuje dobar rezultat na beogradskim izborima”, ističe Branko Radun.