Pesnikinja i laborantkinja

Jedno od najnasmejanijih lica Instituta za majku i dete, ali i organizatorka kulturnih dešavanja, Gordana Šolević Subotić predstavila je svoj pesnički prvenac

Poznata skadarlijskoj publici kao učesnica i organizatorka mnogih poetskih večeri u boemskoj ulici, Gordana Šolević Subotić predstavila je u Galeriji 73 svoj pesnički prvenac, zbirku „Pričaj mi, hladno mi je” . Novosadska „Mala knjiga” objavila je zbirku nakon što je na prestižnom italijanskom festivalu poezije istoimena autorkina pesma osvojila treću nagradu, objasnila je moderatorka večeri  direktorka galerije Mirela Pudar.

Čitanje glumca Aleksandra Dunjića i Ane Šolević, pratila je muzika u izvođenju dua „Naše tetke” (Vesne Dimić i Biljane Petković) i gitariste Milutina Obradovića, koju je publika sve vreme pratila u taktu dlanovima. Kako recenzetkinja Katarina Branković Gajić ističe, autorka piše „šetajući kroz setu sećanja, kroz napuštene livade rodnog kraja, analizu i samopropitivanje, kroz lavirint duše”.

Pesnikinja  je publici rekla: „Ne pitam se često ko sam, srećna sam da jesam i da bivam. Odlučila sam da pišem osećanjem”.

Mnogi prisutni su se, međutim, iznenadili kada kada su slušajući o biografiji autorke saznali da je ona zaposlena godinama kao laborantkinja u novobeogradskom Institutu za majku i dete „Dr Vukan Čupić”, laboratoriji za medicinsku genetiku. Oni koji znaju setili su se „najnasmejanijeg lica” čuvene dečje bolnice i toplog pogleda sa kojim isprati svakog malog pacijenta.

Za „Politiku”, Šolević je rekla da je njenu poeziju pre par godina na međunarodnom festivalu „Mesopotamija” u Beogradu otkrio iranski pesnik Daber Al Svit rekavši da podseća na jednostavnu arapsku. On ju je podstakao da izda prvu, ali i drugu zbirku koja će uskoro biti predstavljena.

Autorka je članica više književnih društava: „Skadarlijska boemija”, „Libero Markoni” i „Građani Zemuna”. Rođena je u Medveđi, a medicinske nauke studirala je u Zagrebu

U pesmi „Amanet” laborantkinja i spisateljica, koja za sebe kaže da je u obe uloge „posvećena Srbiji”, piše: „Ne dam nijansu reka boje, ni plavog neba, ni modre šljive”.