Priznaj, biće ti lakše

Momentom uvođenja instituta sporazuma o priznanju krivice u naše krivičnoprocesno zakonodavstvo, a kasnije, donošenjem novog ZKP 2011. godine, sporazuma priznanju krivičnog dela, u krivičnim postupcima se mnogo toga iz korena promenilo. Nesumnjivo, olakšano je rešavanje brojnih krivičnih postupaka na brži i efikasniji način, posebno ako se radi o tzv. lakšim krivičnim delima. Međutim, godinama unazad postoje i ozbiljne zloupotrebe ovog instituta koje se posle toliko godina njegove primene moraju sagledati kako bi se eventualno došlo do određenih izmena ZKP da bi se iste u praksi sprečile.

Posebno se to odnosi na onaj deo kada se osumnjičeni nalazi u pritvoru i kada se sporazum nudi kao šansa da isti što pre izađe iz pritvora, ali pod uslovom da delo prizna bez obzira da li tužilac protiv njega ima ili nema čvrste dokaze uz pomoć kojih bi mogao da vodi postupak. Namerno ističem ovaj primer, jer pritvor se po našem ZKP kao mera izriče samo ako se nijednom drugom merom ne može adekvatno obezbediti prisustvo okrivljenog u postupku i osnovno načelo kod pritvora je da bi on morao što kraće da traje. Na tu temu i sami tužioci pišu po zbornicima silne radove, govore na seminarima, ističu neophodnost što kraćeg trajanja pritvora, ali u praksi oni to nikada ne primenjuju, već izuzetno strogo koriste sve procesne mogućnosti, neko bi rekao udbaške metode, da raznim trikovima iscrpe u pritvoru osumnjičenog kako bi on, ako su dokazi protiv njega tanki, ipak pristao da prizna delo za koje bi objektivno u samom postupku verovatno bio oslobođen.

Ukoliko ne može da izdrži pritvor, ne viđa porodicu, čovek se hvata kao davljenik za slamku i prihvata sporazum o priznanju krivičnog dela samo da bi što pre izašao napolje. I vuk sit i ovce na broju, jer tužilac je zadovoljan što ne mora dalje da vodi istragu u kojoj je svestan da neće doći do rezultata, a kroz priznanje mu je slučaj uspešno okončan, a ovaj što priznaje sebe štedi daljih muka, poniženja, odlaska na suđenja i prihvata sporazum samo da bi do izvršenja kazne video porodicu, prespavao koju noć u svom krevetu, udahnuo vazduh i vratio se koliko-toliko u normalnost. Ovakve situacija se najčešće događaju kod tzv. koruptivnih krivičnih dela, koja su inače veoma teška za dokazivanje. Još ako se na sve to doda prilična neobučenost naših tužilaca, posebno za krivična dela poreske utaje, pranja novca ili korupcije koja se odvija putem putem savremenih tehnologija, onda sporazum dođe kao sjajna izlazna strategija. Pričaju mi kolege advokati da pojedina koruptivna odeljenja viših tužilaštava po Srbiji imaju čak 90 odsto pokrenutih istraga koje su rešene sporazumima. Gotovo da nema suđenja.

Da se razumemo, tužilaštvo uvek mora da ima svoju strategiju i naravno, s obzirom na to da se radi o državnom organu koji vodi istragu, ono će uvek biti u određenoj prednosti u odnosu na odbranu i koristiće određena nekonvencionalna sredstva kako bi se došlo do cilja. Međutim, u svemu se mora imati mera, a neretko se dešava da se crvena linija pomalo pređe i da se onda uđe u klasičnu zloupotrebu ovlašćenja. Neretko stičem utisak da je tužiocima glavni cilj da do suđenja uopšte ne dođe, posebno kada im je jasno da su dokazi tanki i da bi ono što insistiraju kroz optužni predlog ili optužnicu moglo tokom postupka da im padne kao domina. Razumljivo, to je njima negativna referenca, ali ne može se, zbog činjenice da niste u stanju adekvatne dokaze da prikupite, činiti nešto što zaista liči na ozbiljnu zloupotrebu.

Sa druge strane, odbrana ima ozbiljan problem da okrivljenog koji je u pritvoru ubedi da izdrži do kraja i da idemo na suđenje, jer je postupak šansa da dođemo do oslobađajuće presude s obzirom na slabe dokaze koje ima tužilac. Posle dva ili tri meseca pritvora ljudi počinju da lude, posebno kada im je jasno da će biti držani u istom sve vreme, koje ZKP predviđa, čitaj dok ne prihvati ponudu da prizna delo, bio kriv ili ne. Zato se institut sporazuma o priznanju krivičnog dela zaista mora nanovo sagledati, moraju se analizirati njegovi dosadašnji učinci i možda kroz izmene i dopune ZKP napraviti nešto novo što bi bilo bolje nego što je do sada bilo.

Narodni poslanik