Tačke povezivanja

Ekskluzivnom izložbom proslavljene njujorške umetnice Kiki Smit otvorena je u septembru Galerija „Dots” u Beogradu, na donjem Dorćolu. Galeriju je otvorila Ljuba Jovićević, koja više od tri decenije živi i radi u Rimu, gde rukovodi galerijom „Atelier”. Trenutno je u toku izložba „Unseen – nepredvidive forme crteža”

Šta označava naziv „Dots”?

Naziv „Dots” je ime fondacije koja je osnivač galerije. „Dots” su tačke povezivanja između fondacije, galerije i humanitarnog rada.

Kroz rad galerije, odnosno organizaciju umetničkih događaja i obezbeđivanje finansijskih sredstava, daje se podrška deci bez roditeljskog staranja.

Na nivou galerije, tačke povezivanja su između umetnika i publike, lokalne i međunarodne umetničke scene, umetnika i kustosa, pre svega s fokusom na mlade umetnike. I galerijski tim čine tačke povezivanja. Pored mene, koja sam kustoskinja galerije, tim čine i Mirjana Dušić, umetnička direktorka i Isidora M. Nikolić, dizajnerka. Sve tri imamo dugogodišnja iskustva u kustosiranju, produkciji izložbi, izdavačkoj delatnosti i dizajnu, ali iz različitih perspektiva.

Kako je došlo do saradnje sa velikom Kiki Smit?

Naša ideja je bila da galeriju otvorimo izložbom umetnika kojim bi privukli pažnju, kako stručne, tako i šire publike. Dugo smo istraživale svetsku umetničku scenu, aktuelne izložbe u svetu, umetnike koji su bili prisutni na Venecijanskom bijenalu. Na spisku umetnika za koje smo smatrale da bi bili interesantni, Kiki Smit nam je svakako bila na prvom mestu. Osim što se smatra jednom od najznačajnijih savremenih umetnica, bila nam je privlačna zbog raznovrsnosti tema koje obrađuje, kao i zbog tehnika u kojima se izražava. Izložba je bila tako osmišljena da sveobuhvatno prikaže njeno višedecenijsko stvaralaštvo, te su bile izložene njene skulpture, crteži, grafike i tapiserije.

Šta je presudilo da Kiki Smit u svoj gust raspored stavi i Beograd?

Mislimo da je presudno bilo to što je moja koleginica Mirjana Dušić bila kustoskinja kolektivne izložbe u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, na kojoj je izlagala i Kiki Smit 2017. godine. Ta izložba je bila jako posećena i propraćena publikacijom, što nam je omogućilo uvod u prve pregovore. Prijatno nas je iznenadio njen pristanak da izlaže u galeriji koja je tek trebalo da započne sa radom. Dalji dogovori su išli preko Galerije „Pejs” iz Njujorka, koja je zastupa, što je za nas takođe bilo svojevrsno iskustvo saradnje sa tako prestižnom institucijom. Onda je na proleće ove godine Kiki Smit lično došla u Beograd da nas upozna i vidi izložbeni prostor. Pošto su građevinski radovi još uvek bili u toku, bile smo gotovo sigurne da će se posle te posete odustati od izložbe. Kiki je pažljivo razgledala nepostojeću galeriju, tj. prostor buduće galerije, koja je bila još u sivoj fazi, i prokomentarisala da tu vidi „veliki potencijal”. Od tog trenutka smo shvatile da je ona, pošto nas je upoznala, imala u nas puno poverenje.

Trenutno je u toku izložba „Unseen – nepredvidive forme crteža”. Kako ste zapravo zamislili izlagački koncept galerije?

Jedan od ciljeva Galerije „Dots” je osnaživanje pozicije savremene umetnosti u društvu kroz podršku i promociju umetničkog stvaralaštva, kao i povezivanje lokalne s internacionalnim umetničkim scenama. Fondacija „Dots”, koja je osnivač galerije, u decembru 2021. je započela „Young Art Program”, koji se sastoji u podsticanju, promovisanju i finansiranju umetničkog stvaralaštva mladih umetnika. Fondacija ima u planu da kroz organizaciju grupnih i samostalnih izložbi u galerijskom prostoru, kao i u galerijama u inostranstvu, te kroz objavljivanje publikacija, promovisanje na sajtu i društvenim mrežama, pruži umetnicima veću vidljivost.

Tek ste počeli, a na otvaranjima i poseti izložbama ima mnogo publike. Niste još značajno medijski eksponirani, pa, kako se stiže do publike?

Vest o izložbi Kiki Smit se brzo pronela. Njeno prisustvo tokom postavke i na otvaranju je bila prava atrakcija. Nesebično je davala intervjue, upoznavala druge umetnike, mlade kustose. Dok smo radili na postavci, u nekoliko navrata je pomenula da je do sada imala puno izložbi, ali da je najviše interesuje da izložbu posećuju mladi. Njen cilj smo u potpunosti ispunili. Imali smo veliki broj posetilaca sa nekoliko umetničkih akademija, ali i gimnazijalaca. U nekoliko navrata se čekao red da se uđe u galeriju. Broj posetilaca je eksponencijalno rastao. Nažalost izložba je trajala samo šest nedelja, ali ju je videlo gotovo 3.000 ljudi.

U Rimu dugi niz godina vodite galeriju „Atelier”. Kakav je tamošnji program, koncept i koliko su rimska iskustva preneta i pomogla u organizovanju Galerije „Dots”?

Moje iskustvo od dvadeset i više godina u osmišljavanju i realizovanju izložbi ima neosporan značaj, postoje mnoge sličnosti u vođenju i razvijanju programa, osmišljavanju izložbi. Ana Laznibat, kokustos galerije, i ja smo uspele da postavimo oko stotinak izložbi za ovih dvadeset i više godina. Vrlo često sam sarađivala sa našim umetnicima i kroz te saradnje sam na neki način uvek bila prisutna i na našoj umetničkoj sceni koju sam promatrala iz jedne posebne, može se reći, neutralne perspektive, s obzirom na to da u Rimu živim već 35 godina. Svakako da je zajednički koncept obe galerije razmena i dijalog među umetnicima i kustosima, ali pre svega skretanje pažnje na nove umetničke prakse i radove.