Zubi NATO-a, Kosmet i Srbija

Kao učenik Gimnazije u Peći, daleke 1963. godine, indoktriniran jezikom socijalističko-komunističke zemlje, u pismenom zadatku napisah da su američki psi rata napali Kubu u Zalivu svinja 1961. godine ali da nisu uspeli da sruše Fidela Kastra. Moja profesorka srpskog jezika crvenim mastilom podvuče sintagmu američki psi rata i na margini upisa – Amerikanci. Malo me je pecnula devalvacija moje sintagme, ali sam shvatio da se profesorska ne poriče.

Danas, 2022. godine, na titlu vesti čitam „NATO snage na Kosovu su spremne”, pa se pitam da li je ovo 1963. ili 2022/23. godina, samo u obrnutom smeru? A protiv koga su spremne? Protiv albanskih ekstremista sasvim sigurno nisu, jer to novorođenče neguju već decenijama. Svojim ultimatumom 1999. godine prognao je srpski narod sa teritorija južno od Ibra (250.000), ostalo ih je samo nekoliko nemoćnih desetina hiljada u igri „Vetra i Hrasta”. (To je roman Sinana Hasanija, Albanca, predsednika Predsedništva SFRJ i vrhovnog komandanta oružanih snaga SFRJ 1986/1987. godine, objavljen 1983. godine.) Čiji se Hrast danas „poigrava” na Vetru i zašto albanski ekstremisti proganjaju Srbe? „Kad proleće kasni” Srbi se pitaju da li danas smeju da kažu „U svojoj smo kući”? (To su knjige Fadilja Hodže, visokog funkcionera SAPKM i SFRJ, narodnog heroja, člana Predsedništva SFRJ od 1972. do 1978. godine, kritikovanog u SKJ zbor propusta u suzbijanju albanskog nacionalizma 1981, a 1987. godine isključenog iz SKJ, navedene knjige su objavljene 1980. i 1972. godine.)

Pitam se da li je „država Kosovo” svršena stvar, a zahtev Srba za formiranje Zajednice srpskih opština priča za malu decu, kako to kaže Azem Vlasi. (Bio je predsednik Saveza socijalističke omladine Jugoslavije od 1974. do 1978. godine i visoki funkcioner u političkom vrhu SFRJ sve do 1989, pravnik i advokat po struci, Albanac koji neizmerno voli „državu Kosovo”, ali je decu poslao na školovanje u SAD, gde su ostala da žive.) Sve su to navodno obespravljeni Albanci, a takvih je veliki broj.

Šta li je NATO radio na Kosmetu tih sedamdesetih, osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka pa nije primetio da su i tada, kao i sada, Albanci uživali sva prava (svoj jezik i komunikacije, ustanove prosvete, nauke i kulture, pravo na samoupravu i privredni razvoj i sve drugo, ništa manje od Srba) sve do kontrarevolucije 1989. godine, kada su javno istakli „državu Kosovo” kao svoj cilj. To nijedna ozbiljna država ne bi dopustila. Da li je NATO tada bio vatra ili voda?

I tako mi se pitanja nižu, a odgovore nagađam. Zašto je Amerika pokušala da napadne slobodnu i suverenu Kubu 1961. godine? Verovatno da oslobodi Kubu od svoga naroda. Zašto je bombardovala Srbiju 1945? Navodno je zbog utvrđenih nemačkih položaja morala da ruši srpske gradove. A zašto to ponovi 1999. godine, čak 78 dana? Valjda da bi joj oduzela Kosmet, petinu teritorije. Ima li razlike između Zaliva svinja i Kosmeta i između NATO-a 1961–1963. i 2022. godine? Ima. Šezdesetih godina je imao medveda za vratom, a danas ima odrešene ruke da pritiska i ruši države i narode koje odredi kao svoj cilj. Sila pa pravo. Sloboda i suverenitet postoje samo koliko sila dozvoli. Moral, etiku, pravo i saradnju određuje sila, od slučaja do slučaja, prema svom nahođenju. Državne teritorije se mogu prekrajati prema interesima sile, ali se američka interesna sfera ne sme dirati. Pa zašto su uistinu NATO snage na Kosovu spremne? Valjda da bi omogućile albanskim političkim ekstremistima da pohapse i prognaju još to Srba što je ostalo na severu Kosmeta i južno od Ibra i da dovrše svoju „mirnodopsku misiju”. Ma kakav Kumanovski sporazum. Kakva Rezolucija 1244. Kakvi Briselski i Vašingtonski sporazumi. Kakva Zajednica srpskih opština. A šta ako Srbija kaže: Ma kakav NATO, Kfor, Euleks, Albanci i Srbi? Hoće li Srbija s Kosmetom biti zbrisana sa zemlje da bi Amerika sa svojim trabantima mogla da „diše punim plućima”? Neće, sigurno, samo će obični Srbi, Albanci, Bošnjaci i drugi živeti i dalje pod okupacijom, neki manje, a neki više poslušni i pokorni. Ekstremne albanske političke vođe i njihove pristalice svakako će lepo živeti u obilju. Ko pita narod. Takva nam je demokratija s prekookeanskog i ovog bližeg Zapada.

Eh, kad bih svojoj profesorki srpskog jezika mogao da vratim pismeni zadatak iz 1963. godine na reviziju. Šta ću. Izgleda da sam ostao nepismen i politički i onako. Amerika je eldorado, a NATO magični mač „ekskalibur”, ali samo za kralja Artura. Ko ne poveruje – saznaće.

Miodrag Srbljak,
samostalni prosvetni savetnik u penziji