I bivši komesar EU u aferi „Katargejt"

Briselska nevladina organizacija „Borite se protiv nekažnjivosti” postala je rasadnik onih koji bi upravo trebalo da budu kažnjeni. Otkrivena korupcija u Evropskom parlamentu, kako pokazuju dokazi koje objavljuje briselski portal „Politiko”, bila je rasprostranjena ne samo među evropskim parlamentarcima, nego i među višim zvaničnicima.

Prema istražnim radnjama koje se sprovode u nekoliko država, i bivši komesar za migracije Dimitris Avramopulos je doveden u vezu s ovom agencijom. Prema vlastitom priznanju u ponedeljak, njemu je u periodu od februara 2021. do februara ove godine nevladina organizacija koja je u centru korupcionaškog skandala u Briselu uplatila 60.000 evra. Reč je upravo o agenciji „Insajd fajt impjuniti” – „Borba protiv nekažnjivosti”, koja je srce „Katargejta”.

Tu briselsku nevladinu organizaciju osnovao je 2019. Pjer-Antonio Panceri, bivši poslanik u Evropskom parlamentu, kako bi promovisao ljudska prava i prekršioce priveo pravdi. On je po otkrivanju afere i sam priveden. Panceri i njegov blizak saradnik u borbi protiv nekažnjivosti Frančesko Đorđi, takođe član EP, kao i njegova partnerka Eva Kaili, u pritvoru su pod optužbom za korupciju i pranje novca.

U okviru istrage o navodnoj korupciji i pranju novca, u koju su očigledno, kako navodi „Politiko”, bili uključeni i  predstavnici Katara, policija je zaplenila milion i po evra u gotovini u najmanje 20 racija u domovima, kancelarijama i hotelskim sobama širom Belgije, Francuske i Italije.

Avramopolus, koji je istupio iz saveta grupe „Borite se protiv nekažnjivosti”, negira svoju umešanost jer je, kako je rekao medijima, njegovo učešće od početka bilo bez izvršnih ili upravljačkih odgovornosti. U svoju odbranu, rekao je da je 10. decembra 2020. od Nezavisnog etičkog komiteta Evropske komisije dobio dozvolu da preuzme tu funkciju i da je tokom navedenih godinu dana dobijao po 5.000 evra svakog meseca. Suma od 60.000 evra je, prema njegovim rečima, prijavljena i oporezovana u Grčkoj, u skladu s grčkim zakonom. Bivši evropski komesar tvrdi da je u februaru ove godine, pošto je aktivnost organizacije jenjavala, zatražio da se nadoknade obustave i da je od marta njegovo učešće praktično stopirano. Kad je saznao da je pokrenuta istraga, zvanično je podneo ostavku i zatražio da se njegovo ime ukloni sa sajta.

Bivši komesar je imao dalje ambicije u briselskoj administraciji, jer je zajedno s bivšim ministrom spoljnih poslova Italije Luiđijem di Majom, bivšim kiparskim komesarom Markosom Kiprijanuom i bivšim ministrom spoljnih poslova Slovačke Janom Kubišem  važio za jednog od kandidata za mesto specijalnog predstavnika EU za region Zaliva.

Iako Avramopulos negira bilo kakvu krivicu, očigledna je povezanost ove nevladine organizacije, koja je lobirala u Kataru, s njegovim eventualnim budućim nameštenjem. Pritvoreni, a među njima i Eva Kaili, čiji je partner navodno priznao delo i tražio puštanje na slobodu iz belgijskog zatvora (kako bi se brinuli o njihovoj bebi), prema zvaničnim dokumentima su primali uplate u zamenu za lobiranje u parlamentu Katara, a možda i Maroka.

Kao što je poznato, posle sankcija Rusiji, EU sada sve više zavisi od isporuka gasa iz Katara. Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel prisustvovao je otvaranju nove ambasade EU u Dohi u septembru i govorio o potrebi za konstruktivnim angažovanjem u ovoj zemlji, posebno u svetlu energetske krize. Nemački ministar ekonomije Robert Habek naglasio je da Berlin želi da zadrži snabdevanje gasom iz Katara, uprkos korupcionaškom skandalu.

„Politiko” piše da još nije jasno kako je i da li je „Borba protiv nekažnjivosti” uključena u sumnjive poslove, izuzev činjenice da se nalazi „neprijatno blizu mreže navodnog kriminala”. Ipak, organizacija nije čak ni radila na zakonom propisan način: belgijskim vlastima tri godine nije podnela završni račun, a nije ni upisana u registar lobista Evropskog parlamenta, ali je uspela da dobije značajan pristup instituciji, uključujući i preko parlamentarnog pododbora za ljudska prava.

Prema sajtu ove organizacije, u savetodavnom odboru su bili bivša visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini, bivši francuski premijer Bernar Kaznev i Dimitris Avramopulos. I svi su dali ostavke nakon hapšenja. U savetodavnom odboru bila je Ema Bonino, italijanska političarka i bivša ministarka spoljnih poslova. Uključivanje visokopozicioniranih evropskih zvaničnika bilo je metod da organizacija stekne poverenje i kredibilitet.

Kako god da se afera dalje „odmota”, već sada važi za najveći korupcionaški skandal koji se dogodio u istoriji EU. Njeni visoki zvaničnici, poput predsednice Komisije Ursule fon der Lajen, zabrinuti su za ugled unije, jer će skandal samo dodati vetar u jedra evroskepticima.