Doktori „na liniji"

Reagovanje na tekst „Političari i lekari, uozbiljite se” objavljen u „Politici” 8. 12. 2022. godine

Profesor Dragan Delić je izneo uopštenu žalopojku što se „zapatilo ćutanje i blaženo rečeno neznanje na ovim prostorima i pored brojnih (bolnih) istina koje nam darežljivo i nenametljivo donosi svakodnevica”, a zatim je postavio „samo deo zahtevnih pitanja” Zdravstvenom savetu Republike Srbije (ZSRS), Lekarskoj komori Srbije (LKS) ili (valjda ne „ili” nego „i” – primedba R. Č.) Srpskom lekarskom društvu (SLD).

U ime prozvanog SLD moram odgovoriti, jer su pitanja „zahtevna” i upućena preko ugledne i uticajne „Politike”. Ako postoji odgovornost SLD-a, onda je ona isključivo moja, kome je pripala (nezaslužena?) čast da mu potpuno (besplatno) služi poslednjih (teških) 14 godina, a naročito ove 2022, kad je sa mnogo zahtevnih poduhvata trebalo obeležiti 150 godina neprekidne, dobrovoljne i verne službe svom narodu, i „u dobru i u zlu”, uvek samo „o svome ruhu i o svome kruhu”.

Nijedan patriota ne može da ne saoseća sa „bolnom” zabrinutošću prof. Delića koji šalje očajnički apel u nadi da bi se, ako bude poslušan, ponešto još moglo spasti. Bilo bi zaista „patriotski” da je profesor Delić napre javno zamolio za oprost za ono što je svojim nečinjenjem i činjenjem upropastio. Ali, pređimo na činjenice koje govore same za sebe.

On je (verovatno kao direktor Infektivne klinike, a možda i kao „partijski kadar”) postao član ZSRS-a, koji je 2009. osnovala Vlada Republike Srbije na predlog Ministarstva zdravlja na čijem čelu je bila ministarka iz SPS-a, sa zadatkom da, kako nam je rečeno, kao „trust mozgova” kreira državnu politiku u zdravstvu, koju će ministarstvo  sprovoditi. Iako jedan od najmlađih, ako ne i najmlađi član, profesor Delić je postao predsednik ZSRS-a, bez obzira na to što su u njemu bili i neki njegovi profesori i akademici, što smo mi sa strane (moguće sasvim pogrešno?) mogli jedino da shvatimo da je bio po volji „režima” ili da su ga ostali članovi izabrali da bude „na vezi sa režimom”.

Nažalost, umesto da to izvrsno zamišljeno telo od samog početka postavi na mesto koje mu je trebalo i moralo pripasti, on je najveći krivac što je ono potpuno marginalizovano. Osnivači neke važne institucije nose istorijsku odgovornost da je pri osnivanju postave na zdrave noge, jer „što se grbo rodi, niko ne ispravi”.

Profesor Delić to nije učinio iz nestručnosti, već iz oportunizma (u njegovo lično poštenje nikad nisam sumnjao niti danas sumnjam). Samo kao primer navodim da je on tolerancijom bezakonja, korupcije i rasipništva, koje je vladalo u tadašnjoj Upravi LKS, u koju su se po sili zakona od plata blizu 40.000 lekara zaposlenih u državnim i privatnim ustanovama godišnje slivalo od pet miliona evra pa naviše, sa kojima je i usmeno i pismeno do detalja bio upoznat i upozoravan da će to SLD-u i srpskom zdravstvu naneti veliku štetu i dovesti do marginalizacije ZSRS-a, on nije učinio ništa da to spreči, čak ni u onom delu u kojem je ZSRS bio isključivo (100 odsto)  nadležan, već je svemu tome na neki način i asistirao (detaljna elaboracija te žalosne priče bi zahtevala ceo broj „Politike” a nepotrebna je, jer je najvećem broju lekara poznata, a godinama se nalazila na sajtu SLD-a).

Time je prof. Delić naneo nenadoknadivu štetu ZSRS-u, ali i SLD-u (kojem sada upućuje „deo zahtevnih pitanja” i pozive njegovim članovima da se uozbilje) ali i svim organizacijama zdravstvenih radnika. Najviše njegovom zaslugom, prvi ZSRS je marginalizovan tako da, kad mu je 2014. godine istekao mandat, niko se nije setio da pokrene izbor novog, sve dok se slučajno nije utvrdilo da je istekao mandat nekom drugom „Savetu”, pa se neko setio da već godinu dana ne postoji ni ZSRS, pa je početkom 2015. pokrenuta procedura izbora i juna 2015. izabran novi (mandat u ZSRS-u traje pet godina), koji tako marginalizovan godinama skoro ništa nije radio, a retko se i sastajao. I tom takvom ZSRS-u je juna 2020. istekao mandat, a niko to još nije „javio” ni članovima ni „osnivaču”, što i nije nikakva šteta, jer kakav je ne treba ni da postoji.

Zašto je profesor Delić tako postupao? Nemam pouzdan odgovor, ali evo nekih činjenica koje bi čitaocu eventualno mogle pomoći da razume njegovu podršku tadašnjoj Upravi LKS-a. On je već na prvim sledećim „izborima” za LKS došao na mesto direktora. Inače, procedura „izbora” u LKS-u je izmenom njenog prvobitnog statuta napravljena na nezabeleženo „kreativan” način, tako da na njih izađu samo „kandidati”, i pokoji njihov prijatelj lekar sa opštine gde stanuju, koga oni pozovu telefonom i zamole da izađe i za njih glasa, jer su „izbori” iz zdravstvenih ustanova premešteni u opštine stanovanja lekara (kao da se biraju narodni poslanici) jer su „kreativci” znali da većina njihovih „kandidata” jedino tako može „proći”. Svaka čast retkim izuzecima kojih je nesumnjivo bilo, kao na primer profesoru Deliću. Tako je na te „izbore” obično izlazilo od 0,5 odsto do 1,5 odsto upisanih (birača) lekara, a ipak su oni bili i „legalni” i „legitimni”. Inače, ogromne plate direktorke, članova raznih upravnih tela komore, grupna putovanja na egzotične destinacije, večere, balovi, i honorari za stvarne i izmišljene „usluge” članova uprave, njihovih poznanika i prijatelja za koje niko nije znao ni ko su ni čime se bave, i za deo novinara elektronskih medija „zaduženih da prate zdravstvo”, bili tako neprimereni da je teško naći pristojan termin.

Profesor Delić je po stupanju na mesto direktora LKS-a brzo shvatio da nema podršku ni „iznutra”, a kako su se u međuvremenu neki odnosi snaga promenili, ni istinsku podršku „spolja”, koja je za tako atraktivno mesto uvek bila neophodna. Kao politički obrazovan, on je to brzo shvatio, pa je samo posle nekoliko meseci podneo ostavku.

Koliko me sećanje služi, to je bio prelomni trenutak kad se prof. Delić od čoveka koji je po mom saznanju smatran za čoveka koji dotad nikad nije bio van „linije” počeo da evoluira u opozicionara i kritičara politike „režima” u zdravstvu, a i šire. Ono u šta sam sasvim siguran je da mu SLD nije dao nikakvog povoda da mu ovako nekorektno upućuje makar jedno, a kamoli više „zahtevnih pitanja”.

U poslednjem pasusu članka u „Politici”, u kojem svog „druga” i istomišljenika  profesora Zorana Radovanovića diže u nebesa (što bi i profesoru Radovanoviću moralo biti neprijatno!?), on zamera SLD-u što mu nije dao „uvodno predavanje” o kovidu na nedavno održanom 20. jubilarnom kongresu lekara Srbije i tako mu omogući da ga pretvori u (loš) politikantski miting, jer je, u „abstraktu” poslatom Naučnom odboru kongresa, koristio sasvim nedolične reči, kao što su „sprdnja”, „krivotvorenje podataka”, itd.

Tandem, profesori Delić i Radovanović godinama preko u „Politike” i „Danasa” svima sole pamet, pretpostavljam ozlojeđeni što ih niko više ni za šta ne pita kao nekad dok su bili „na liniji”. Zato bi možda bilo uputno da se sete one narodne: „Zasviraj, zasviraj, ali i za pojas zadeni.”

Predsednik Srpskog lekarskog društva