Libanska politika završila na „dijalizi"

Na ulazu u bejrutsku bolnicu „Al Makased” osvanula je ovih dana poruka: „Sutra, u ponedeljak, neće biti dijaliza zbog nestašice neophodnih sredstava. Molimo pacijente da ne jedu povrće, sem kupusa i krastavaca, da ne piju puno vode, da izbegavaju so i da jedu neslane mlečne proizvode.”

Bolnica je ostala bez cevčica koje pacijente povezuju s mašinom. Nisu skupe, ali bolnica već duguje više od milion dolara kompaniji koja isporučuje medicinsku opremu i nije mogla da dobije garancije vlade da će dug biti isplaćen. Na kraju, sklopljen je aranžman da neophodna oprema za dijalizu stigne na bejrutski aerodrom – gde je dva dana stajala čekajući da bude ocarinjena.

Liban je zbog političke nestabilnosti paralizovan na bolne načine. Da bi se obezbedilo finansiranje, bila je neophodna posebna sednica vlade, ali prelazni kabinet Nadžiba Mikatija nije se sastao još od vremena izbora u maju.

Otkako je u oktobru istekao mandat predsednika Mišela Auna, zamene nema. Predsednik mora da bude izabran dvotrećinskom većinom parlamenta, ali poslanici su do sada devet puta neuspešno glasali.

Razlog sveopšte paralize je ozbiljan politički spor između Slobodnog patriotskog pokreta – druge najveće hrišćanske stranke u parlamentu, koju predvodi Aunov zet Žibril Basil – i više drugih partija, među kojima hrišćanskih, sunitskih i šiitskog Amala. Sukob je doveo do toga da pojedine stranke bojkotuju parlament i sednice vlade koja se nije okupila duže od pola godine.

Basil pokušava da nasledi svog tasta na mestu predsednika, koje po nepisanom konfesionalnom dogovoru tri najveće verske zajednice Libana pripada katoliku maronitu, dok premijer mora da bude musliman sunit, a predsednik parlamenta musliman šiit.

Basil, međutim, nema podršku najveće sunitske partije Al Mustakbal, koju predvodi bivši premijer Saad Hariri, zajednice Druza, a u svađi je i sa šiitskim Amalom. Povrh toga, SAD su ga pre dve godine stavile na listu sankcija zbog sumnje da pomaže militantnoj šiitskoj grupi Hezbolaha, koja uživa podršku Irana.

Lider Hezbolaha Hasan Nasralah bio je moćan politički partner Mišela Auna, što je Basilu omogućilo da mesecima blokira sazivanje sednica vlade držeći druge političare kao sopstvene taoce. Da bi se vlada sastala i donela bilo kakve odluke, neophodno je prisustvo najmanje 16 od 24 ministra, ali ministri Slobodnog patriotskog fronta, Hezbolaha i dvojica-trojica drugih odbijali su da se pojave.

Blokirane su odluke o ozbiljnim reformama, koje su preduslov za dobijanje paketa međunarodne pomoći zemlji koja se s Irakom bori za titulu najkorumpiranije države na svetu. U poslednje tri godine bankarski sistem je u potpunoj paralizi, nacionalna lira izgubila je 95 odsto vrednosti, 80 procenata stanovništva je gurnuto u siromaštvo, a nestašice hrane, lekova, vode i struje su hronične.

Dok gotovo sedam miliona Libanaca od vremena finansijskog kolapsa 2019. zahteva ozbiljne reforme, političke elite ne pokazuju spremnost da promene nefunkcionalni sistem etničkih i verskih kvota koji diktira pravila političke igre i raspodele vlasti između šiita, sunita i hrišćana i omogućava dinastičku moć nekoliko porodica koje se bogate od korupcije.

Kompromisni kandidat za mesto predsednika nije pronađen. Premijer Mikati bio je bespomoćan, ali je konačno odlučio da prekine opštu blokadu kako bi kabinet razmotrio kritičnu situaciju kad je reč o dijalizama. Ubedio je ministre Hezbolaha i još dvojicu da se pojave.

„Da smo popustili pred onima koji su tražili da ne održimo sastanak, počinili bismo krivično delo ubistvo iz nehata. Ovo se neće desiti. Došli smo do situacije u kojoj ne možemo da finansiramo lečenje pacijenata obolelih od raka i ljudi kojima je potrebna dijaliza. Ima li neko ko želi da nad njima počinimo zločin?”, pitao je premijer.

Prema libanskom Ustavu, prelazna vlada ne može da donosi kapitalne odluke, ali ima manevarski prostor da usvoji one koje se smatraju kritičnim. Tako su pacijenti kojima je neophodna dijaliza prekinuli političku paralizu koja se pokazala ne samo kao Mikatijev uspeh, već i kao šamar Basilu.

Sledi li kraj tradicionalne alijanse Slobodnog patriotskog pokreta i Hezbolaha, koja je od starta smatrana neprirodnom? Hezbolasi jasno poručuju ko je taj ko se pita da li će biti održana sednica vlade. I ko je taj koji će odlučiti o ličnosti novog predsednika. Najmoćnija formacija šiita podržava Sulejmana Franžijea, još jednog pripadnika dinastičke elite, ili načelnika Generalštaba Žozefa Auna (nije u srodstvu s Mišelom Aunom).

Biće to verovatno dovoljno da se s nekim od ove dvojice saglase i Francuska i SAD, čija je podrška ključna da Liban izađe iz stanja političkog haosa i od Međunarodnog monetarnog fonda i donora dobije milijarde dolara kako bi se izvukao iz duboke institucionalne i ekonomske krize koja je zemlju dovela na ivicu ambisa i izazvala najveći talas emigracije od vremena građanskog rata 1975–1990.