Radmanović: Da BiH ne bude „Gospa od udesa"

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka, 21. avgusta – Jedina stvarna šansa da Bosna i Hercegovina opstane i da opet ne postane, kako ju je nazvao pesnik Milan Nenadić „Gospa od udesa”, jeste povratak izvornim principima Dejtonskog sporazuma, ocenio je za naš list srpski član Predsedništva BiH Nebojša Radmanović. On kaže da „opstanak BiH najviše dovode u pitanje oni koji tvrde da Dejtonski sporazum nije dobar i na toj tezi zasnivaju svoje zahteve za, kako kažu, 'jačanje države', pod čim podrazumevaju njenu unitarizaciju”.

Bošnjačka politička i intelektualna elita nedavno je oštro kritikovala njegovu izjavu da Republici Srpskoj i Federaciji BiH treba vratiti deo nadležnosti koje su, na razne načine, prenesene na zajedničke organe BiH. Radmanović skreće pažnju da su njegovi oponenti pri tome zanemarili da je rekao da bi prethodno trebalo napraviti analizu rada svih zajedničkih organa. „Osnovni problem funkcionisanja BiH je u tome što njen ustav ne poštuju domaći političari, a pogotovo ga ne poštuju međunarodni predstavnici. Tako smo i došli u situaciju da umesto tri ministarstva i devet zajedničkih nadležnosti, koliko BiH ima po Dejtonu, sada imamo devet ministarstava i više od 50 nadležnosti na nivou BiH. Kada se završi reforma policije, BiH će imati oko 60 nadležnosti koje nisu propisane njenim ustavom. Dodatni problem je to što smo se unutar BiH dogovorili samo o nekoliko od ovih novouspostavljenih zajedničkih nadležnosti, a sve ostale su rezultat amandmana na ustav, zakona i izmena zakona koje su nametali visoki predstavnici. Oni su, suštinski nametnuti, bez obzira na to što su kasnije, takođe pod pritiskom visokih predstavnika, usvajani u odgovarajućim parlamentima”, objašnjava Radmanović.

Prema njegovom rečima krupnije pitanje od ovog je analiza rada svih tih zajedničkih institucija i koliko one koštaju građane BiH. Kao ilustraciju, Radmanović navodi da je broj zaposlenih u zajedničkim organima BiH sa oko četiri hiljade, koliko ih je bilo 2004. godine, povećan na nešto manje od 22.000 koliko ih je sada. Čak i kada se od ove brojke oduzme desetak hiljada profesionalnih pripadnika oružanih snaga BiH, očigledno je da se birokratski aparat utrostručio. U istom periodu, budžet zajedničkih organa povećan je sa 195 miliona na 1,18 milijardi maraka.

 „Još niko nije analizirao šta su za građane BiH uradile zajedničke institucije. Zbog toga se nekritički 'pritišće' da se osnivaju novi organi na nivou BiH. To, praktično, znači da jedan deo predstavnika međunarodne zajednice prihvata tezu sarajevskog političkog kruga da sve treba da bude na nivou BiH. Bez obzira da li je to racionalno ili nije. Analiza rada zajedničkih organa, cena koju za to plaćaju građani i korist koju oni imaju od toga, moraće kad tad doći na dnevni red. Tim pre što u zajedničkim organima uglavnom u Sarajevu rade mahom predstavnici jednog, bošnjačkog, naroda, a izdržavaju ih svi poreski obveznici”, kaže naš sagovornik, dodavši da bi „vraćanje nadležnosti Republici Srpskoj i Federaciji BiH bilo korisno za celu BiH i sve njene građane, osim za manji broj ljudi koji rade u tim institucijama”.

Tezu da je vraćanje nadležnosti entitetima neizvodljivo, on odbacuje kao netačnu i ističe da se „sarajevski politički krug” rukovodi načelom – „neka košta koliko košta, samo neka je na nivou BiH, pa makar od toga i ne bilo koristi”. On je ukazao i na nedoslednost predstavnika međunarodne zajednice, koji s jedne strane kritikuju preveliko trošenje novca na administraciju, a s druge, podstičući formiranje novih zajedničkih organa BiH, rade na njenom povećavanju. „Posebna priča su neke reforme koje međunarodna zajednica predstavlja kao uspešne, mada one to, u stvari, nisu i koje su mimo međunarodnih standarda. Kao primer, navešću reformu pravosuđa. Gde ima u svetu da u sudovima i tužilaštvima, računajući i Ustavni sud BiH, sede stranci koji vode glavnu reč? Pravosuđe je, inače, izašlo iz okvira Ustava BiH. Tužilaštvo i Sud BiH su nametnuti jednom od 867 odluka visokih predstavnika. U poređenju sa rezultatima, ono je preskupo”, zaključio je Radmanović.

Za njega je jedna od bitnih tema i način na koji su prenošene nadležnosti sa Republike Srpske i Federacije BiH na zajedničke organe BiH. „Ovo pitanje treba otvoriti u Parlamentarnoj skupštini BiH, i to u interesu Srba, Bošnjaka i Hrvata. Moramo naći odgovore na sledeće dileme: da li je prenos nadležnosti bio u skladu sa ustavom, koliko se ovaj proces ekstenzivno razvijao, koliko to košta i kakvi su efekti toga. Na prvi pogled lako se može zaključiti da je najveći deo nadležnosti prenesen mimo ustava, što je neprimereno demokratskoj zemlji, da je to uglavom rađeno bez jasnog koncepta razvoja, da su zajednički organi 'prenaduvani' i brojem ljudi i sredstvima. Osnovni zaključak je da se tako ne može raditi. Ovo bi trebalo da bude zadatak organa BiH i od njega treba odmaći Kancelariju visokog predstavnika i nedobronamerne međunarodne predstavnike. Ja jesam za saradnju sa međunarodnim faktorom, pod uslovom da se oni ne ponašaju naredbodavno već parterski”, rekao je Radmanović.

On smatra da deo bošnjačkih političara i intelektualaca dobro razume da ono što on govori nije ni na čiju štetu, već na dobrobit svih. „Ipak, oni protežiraju unitarizaciju BiH, a iza tog koncepta je težnja da većinski narod vlada na celoj njenoj teritoriji i da, što je već na sceni, uzima novac od svih a troši ga u Sarajevu, na šta mi ne možemo pristati. Zbog toga je za BiH bolje da što pre uđe u raspravu o osnovanosti prenošenja nadležnosti i vraćanja Dejtonskog sporazuma, jer ona ovakva kakva jeste sve više postaje nemoguća. Svi pokušaji da postane unitarna država, napraviće od nje opet Gospu od udesa”, upozorio je srpski član Predsedništva BiH Nebojša Radmanović.