Opisivanje umetnosti

Zoran Ignjatović, umetnik iz Kragujevca, poslao nam je nedavno pismo, tekst u čijoj je osnovi zapitanost zašto galerije poslednjih decenija umetnicima traže „koncept”, objašnjenje šta će izlagati kada konkurišu za izložbu.

– Pre malo više od deset godina, pojavila se potreba kustosa i kritike da od umetnika čuju ili pročitaju tekst o njihovom radu, koji su nazvali koncept. Danas, ozbiljni  kustosi ili komisije za pregled i odabir autora za izlaganje u nekom prostoru neizostavno traže da umetnik uz svoju prijavu na konkurs dostavi, u zadatom broju reči, opis svog rada, njegovo suštinsko značenje, osnovne ideje kojima se rukovodio dok je rad stvarao, kao i šta njime poručuje. Drugim rečima, obavezni zahtev je da umetnik iznese koncept. Ali zašto? Čemu služi pisani opis likovnog dela, koje se doživljava pre svega vizuelno, a tek onda, u zavisnosti od posmatrača, filozofski? Zamislimo jednog Rembranta ili Van Ajka ili Pikasa ili Đakometija, Miroa, Savu Šumanovića, kojima je nakon završenih slika, skulptura ili crteža rečeno da kažu, napišu koncept o tome šta su hteli svojim radovima! Koji bi bio njihov odgovor – pita Zoran Ignjatović, naglašavajući da, naravno, postoji ogromna razlika između konceptualne umetnosti i koncepta koji se potražuje od današnjih umetnika.

Da bismo dobili preciznije odgovore na ova pitanja pozvali smo kustose nekoliko galerija. U Kulturnom centru Beograda (KCB) koncepcija ili opis izložbe postoji na listi konkursnog materijala koji se šalje od samog kraja devedesetih, odnosno dvehiljaditih.

Zorana Đaković, jedna od kustoskinja galerija KCB, kaže da uobičajeni konkursni materijal podrazumeva pre svega vizuelnu dokumentaciju, biografiju, kratak opis izložbe ili izložbenog projekta u kojem je jasno objašnjena ideja izložbe. U zavisnosti od drugih okolnosti ponekad se traži i druga, dodatna dokumentacija poput portfolija, tehničkih specifikacija kada je reč o prezentaciji, okvirnih budžeta… – To je dakle ono što biste ispričali o svom radu ili poslu i postavili temelje misaonom procesu kroz koji biste hteli da vas drugi razumeju. Mislim da je sasvim jasno ukoliko piše „opis izložbe”, bez obzira na to da li je reč o pojedinačnom umetničkom delu ili više njih. Ovi opisi su dragoceni, pre svega, kada je reč o radovima ili izložbenim projektima koji su u fazi „nastajanja”. Nisam primetila da postoji zahtev u raspisima konkursa za izlaganje u Srbiji, koji traži da ova vrsta tekstova mora biti isključivo teorijska – kaže Zorana Đaković.

Marija Radoš, kustoskinja Galerije „Remont”, ističe da pitanje koncepta danas pravi zabunu jer zadire do pitanja šta je umetnost i šta se od nje očekuje.

– Koncept je inherentan savremenoj umetnosti. Na njemu se bazira savremena produkcija i logika, jasnoća, preciznost i opravdanost koncepta su kvaliteti i samog umetničkog rada. Kao što klasični slikar ima odnos prema izboru tema, stila, tehnika, tehnologija, materijala, tako i interdisciplinarni i multimedijalni radovi (koncepti) moraju imati osvešćenu i opravdanu logiku konstituisanja. Koncept ne znači da umetnik po svaku cenu mora da izmišlja i opravdava rad spoljašnjim teorijskim konstrukcijama (ako već nisu u tkivu rada). Takva vrsta teksta nije u funkciji komunikacije, zbunjuje, opterećuje, nije kvalitet i budi sumnju u kvalitet samog rada – objašnjava Marija Radoš.

Ana Popović Bodroža, kustoskinja Kuće legata u galeriji u Knez Mihailovoj, objašnjava da reč „koncept”, koja je zastupljena u konkursnim prijavama, može da izazove kontroverze i podeljena osećanja jednog dela likovne javnosti.

– Treba podvući razlike u terminologiji koje postoje između, npr. termina konceptualna umetnost, kao pravca koji je veoma aktivan od sedamdesetih godina prošlog veka, preko pojma koncepta u umetnosti uopšte, gde se umetnost ne stvara prvenstveno zbog svog spoljašnjeg izgleda (svoje likovnosti), već se traga za mišlju, idejom, porukom, a umetnost ima svoj glas i oštricu, do termina koncepta neke izložbene celine, projekta. U ovom poslednjem slučaju reč koncept se koristi kao neka vrsta zahteva da predložena skupina predmeta jedne izložbe ne bude nasumice odabrana, već da ima kvalitet više, koheziju te celine. Da ima neku vrstu priče, čak i ako se radi npr. samo o izložbi slika iz poslednjih pet godina rada nekog slikara – te slike su uvek brižljivo odabrane, spojene po celinama ili narativima, ideji, stilskim karakteristikama, koloritnim grupama, praćene su određenim produkcijskim elementima – dakle nisu slučajne, već je umetnik imao koncept. U tom smislu, koncept na jednom konkursu možemo nazvati eksplikacijom, idejom projekta i opisom te ideje. Kuća legata je od osnivanja imala samo jedan bitan imperativ – kvalitet nekog programa, koji je imao svoj koncept, bilo da se radilo o slikama rađenim jajčanom temperom i uljanom bojom, umetničkoj keramici, crtežu, instalacijama, redimejdu, video artu ili ambijentu, u širokoj sferi likovne i primenjene umetnosti uopšte – objašnjava Ana Bodroža.