Kako je građen auto-put Beograd–Niš

Nedavno je u listu „Politika” u rubrici Beogradske priče pisano o izgradnji auto-puta Beograd–Niš i dalje ka Makedoniji. Kao inženjer, učestvovao sam u realizaciji ove značajne saobraćajnice i sećam se problema i dilema koji su se javljali u toku gradnje.

Stručnjaci su prvo raspravljali o tome kakav bi trebalo da bude kolovoz auto-puta, a bilo je predloga da se pravi od betona, a ne od asfalta. Razlozi za to bili su jeftin šljunak iz Morave, pored koje se prostiralo gradilište, i blizina fabrike cementa u Popovcu. Objašnjeno je da bi takav kolovoz bio za trećinu jeftiniji od asfalta. Izvođači radova su se pobunili, objašnjavajući da nemaju mehanizaciju za proizvodnju, prevoz i ugradnju betona. Tražili su da im, ako se odluči da put bude betonski, država kupi mašine i opremu, ali su nadležni ćutali. Ova ideja nije realizovana.

U toku radova porušena su 24 mosta na poprečnim putevima koji su išli iznad stare saobraćajnice. Svaki most je danima pripreman za miniranje, obustavljan je saobraćaj na glavnom pravcu, pa je sve dugo trajalo.

Novoizgrađeni nasip na usponu pored Mokrog Luga, na izlazu iz Beograda, počeo je da se raspada. Predloženo je da se nasip ukloni i da se napravi most na suvom. Profesor Građevinskog fakulteta iz Beograda burno je reagovao tvrdeći da treba ponovo izgraditi nasip, a ne zidati betonski most, koji je triput skuplji. Čak je u jednom trenutku rekao: „Napravite nasip kako kažem, a pored njega ukopajte jedan stub. Ako nasip popusti, ja ću se na taj stub obesiti.” Međutim, njegovi nekadašnji studenti, a tada inženjeri, ipak su sazidali most.

U beogradskom tesnacu već su bili pruga i stari put, a širenje nije bilo moguće jer s leve strane protiče Morava, a desno se nalazi brdo. Bile su moguće tri varijante. Prva je bila da novi auto-put ide levo preko reke, i to mostom, pa da se zatim, opet mostom, vrati udesno. Druga mogućnost bila je da se auto-put u stešnjenom prostoru pravi spratno – jedan kolovoz iznad drugog. Za gradnju mostova potrebno je mnogo vremena, pa je izabrana treća varijanta: da se reka „gurne” ulevo, u novoiskopano korito, a da se u napušteno korito naspe kamen na kojem će biti oba kolovoza auto-puta, tik uz prugu. Da bi se to postiglo, u napušteno rečno korito nasuto je 600.000 kubika lomljenog kamena.

Na prevoju Mečke na usponu iz Beograda nalazilo se klizište, pa je odlučeno da se tu izgradi betonski most, opet na suvom. Kad je tuda krenuo saobraćaj, most se nakrivio jer šipovi na kojima je stajao nisu bili postavljeni dovoljno duboko. Ovaj most je porušen nekako „u tišini”, a umesto njega izgrađen je novi, s triput dužim šipovima, koji stoji i danas.

U Aleksincu, nedaleko od rudnika, nije izgrađena treća, zaustavna traka jer auto-put vodi preko rudničkih tunela, pa rudnik nije dozvolio neka iskopavanja.

Auto-put od Beograda do Niša završen je pre četiri decenije. Mnoge deonice na njemu dobile su od tada novi asfalt, zamenjeni su manji mostovi i osigurane kosine od obrušavanja zemlje. Bilo bi dobro da se isplanira izgradnja tunela u Bubanj potoku, jer su tu veliki usponi, a postoji i jedna sumnjiva krivina. Tokom zime su česti zastoji. A vreme je da se izgradi i ono parče od jednog kilometra zaustavne trake koje nedostaje u Aleksincu.

Ljubiša Stanojević,

dipl. građ. inž., Beograd