Modernizacija u kineskom stilu se razlikuje od zapadnog modela

Izveštaj 20. nacionalnog kongresa Komunističke partije Kine jasno je istakao da je od sada centralni zadatak Komunističke partije Kine da ujedini i vodi narod svih etničkih grupa u zemlji u izgradnji moderne socijalističke sile. Na svestrani način ostvarićemo cilj druge stogodišnjice i sveobuhvatno promovisati podmlađivanje kineske nacije modernizacijom u kineskom stilu.

Promene koje su do sada neviđene u toku jednog veka su sve brže i brže. Situacija nove epidemije virusa korona je i dalje komplikovana i teška, regionalni sukobi se nastavljaju, svetska ekonomija je spora i antiglobalizacija još uvek zadaje udarce, dok se globalni industrijski lanac i lanac snabdevanja suočavaju sa krizom bez presedana. Svet se suočava sa ozbiljnim deficitima mira, razvoja, bezbednosti i upravljanja. Čovečanstvo ponovo stoji na raskrsnici istorije, pitajući se u kom pravcu da krene.

U tom smislu, recept koji su uvele zapadne zemlje je takozvani liberalni međunarodni poredak. Liberalni međunarodni poredak smatra zapadnu demokratiju, slobodu i ljudska prava univerzalnim vrednostima i smatra da u svetu postoji samo jedan model razvoja, odnosno zapadni kapitalistički model razvoja. Zapad se snishodljivo odnosi prema zemljama koje praktikuju druge modele razvoja, a često ih potiskuje i menja štapom ljudskih prava, ekonomskim sankcijama, pa i oružanom intervencijom. Svrha je da se ostvari univerzalna primena zapadnog liberalnog modela razvoja i održi status zapadnog

Ovaj recept Zapada nije nastao tek tako, već je bio duboko ukorenjen u njegovoj istoriji i kulturi, posebno kolonijalizmu u istoriji. Evropski kolonijalizam je počeo u 15. veku, od portugalske okupacije Goe i sukcesivnog okupiranja i podele Južne Amerike, Severne Amerike, Okeanije, Južne Azije, Istočne Azije, Afrike, itd., u narednim stotinama godina. Zapadne zemlje su najpre ratom direktno opljačkale teritorije drugih zemalja i brutalno ubile ili proterale Aboridžine. Samo autohtoni Amerikanci imaju desetine miliona smrti zbog ubijanja, bolesti i neuhranjenosti. Istovremeno, ove kolonijalne nacije su takođe direktno transplantirale politički sistem svoje zemlje, brutalno eliminisale prvobitni sistem kolonije i ostavile Aboridžine u pravno neravnopravnom položaju. Oni su nasilno asimilovali porobljene narode, naterali ih da koriste i veruju u takozvani „napredni” jezik, religiju i kulturu i duhovno osakatili i kontrolisali lokalno stanovništvo.

Suština kolonijalizma je agresija i ekspanzija. Kako bi konkurisali za veći broj kolonija, proces evropske modernizacije bio je usko praćen imperijalističkim ratovima, što je takođe bio jedan od važnih razloga koji su doveli do izbijanja dva svetska rata. Dva svetska rata izazvala su ogromne žrtve širom sveta. Kolonijalizam jeste obezbedio dragoceno tržište i snabdevanje resursima zapadnim zemljama za modernizaciju, ali je doneo ozbiljne katastrofe ljudima drugih zemalja u svetu. 

Modernizacija u kineskom stilu je potpuno drugačija od razvojnog modela zapadne modernizacije. U izveštaju 20. nacionalnog kongresa Komunističke partije Kine dat je rezime na visokom nivou suštinskih karakteristika modernizacije u kineskom stilu: Modernizacija u kineskom stilu je modernizacija sa ogromnom populacijom, modernizacija za zajednički prosperitet svih ljudi i modernizacija u kojoj se koordinišu civilizacija i duhovna civilizacija, modernizacija u kojoj čovek i priroda koegzistiraju skladno i modernizacija koja ide putem mirnog razvoja. Suština modernizacije u kineskom stilu zahteva „razvoj demokratije celog procesa”, „promovisanje izgradnje zajednice sa zajedničkom budućnošću za čovečanstvo i stvaranje novog oblika ljudske civilizacije”.

Modernizacija u kineskom stilu je duhovna, te inovacija postojećeg modela modernizacije. Razlikuje se od zapadnog procesa modernizacije koji stvara ogroman jaz između bogatih i siromašnih i donosi ogromno zagađenje životne sredine. Posvećena je postizanju zajedničkog prosperiteta i ostvarivanju harmoničnog suživota čoveka i prirode. Konkretno, modernizacija u kineskom stilu se razlikuje od Zapada u procesu realizacije modernizacije stalnim ratovima. Umesto toga, zasniva se na jednakom tretmanu i na kraju ostvaruje saradnju i zajednički razvoj. Može se reći da je modernizacija u kineskom stilu otvorila novi put za zemlje koje su posvećene modernizaciji, posebno za zemlje u razvoju. To nije samo pogodno za razvoj zemlje, već i za zajednički razvoj sveta.

Za razliku od zapadne modernizacije vođene ratom, modernizacija u kineskom stilu će se realizovati na miran način i ići će putem mirnog razvoja.

Poslednjih godina, sa razvojem i rastom Kine, neke zapadne zemlje često objavljuju da Kina menja status kvo snagom i zagovaraju da će Kina upotrebiti silu da promeni status kvo u budućnosti. Ovo je neosnovana spekulacija ili blaćenje lošim namerama. U stvari, Kina je jedina zemlja na svetu koja se držala puta mirnog razvoja koji je sadržan u njenom ustavu, a takođe je i jedina zemlja među pet država sa nuklearnim oružjem koja se obavezala da neće prva upotrebiti nuklearno oružje. Nijedna od najvećih svetskih sila nije formalno i više puta obećala da će se držati puta mirnog razvoja kao Kina.

Za razliku od zapadnog procesa modernizacije gde jedan gubi, a drugi dobija, svrha modernizacije u kineskom stilu je postizanje zajedničkog razvoja. U izveštaju 20. nacionalnog kongresa Komunističke partije Kine istaknuto je da se „Kina uvek držala spoljnopolitičkog cilja održavanja mira u svetu i promovisanja zajedničkog razvoja i posvećena je promovisanju izgradnje zajednice sa zajedničkom budućnošću za čovečanstvo”. Za čovečanstvo postoji samo jedna zemlja, a sve zemlje pripadaju istom svetu, 80% trenutne globalne trgovine doprinosi globalni lanac vrednosti. Tesna povezanost i međusobna zavisnost zemalja dostigle su visoki nivo. Suočen sa globalnim razvojnim deficitom u novoj eri, kineski predsednik Si Đinping predložio je inicijativu za globalni razvoj u septembru 2021. Kina je 12. novembra 2022. godine, u cilju implementacije globalnih razvojnih inicijativa i produbljivanja međunarodne razvojne saradnje, zvanično osnovala Centar za promociju globalnog razvoja.

Razvoj Kine pružio je velike mogućnosti za razvoj sveta. Kina je 2022. godine postala glavni trgovinski partner sa više od 140 zemalja i regiona. U 2021. ukupna trgovina robe i usluga Kine će dostići 6,9 biliona dolara i dalje će biti na prvom mestu u svetu. Prema bazi podataka Svetske banke o pokazateljima svetskog razvoja od 2013. do 2021. godine prosečan doprinos Kine svetskom ekonomskom rastu dostići će 38,6%, što će premašiti zbir doprinosa Grupe sedam (G7). Postepenim ostvarivanjem modernizacije u kineskom stilu, Kina će sigurno pružiti veće mogućnosti za razvoj sveta.