Igračke iz Temerina putuju u svet

Tokom prvih nedelja nove godine za Ameriku, tačnije za jednu od najpoznatijih prodavnica igračaka, uputiće se tovar s proizvodima iz male porodične radionice u Temerinu. Drvene igračke nastale na ovoj adresi već su napunile izloge radnji u Mađarskoj, Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori… I sve to bez agresivnih marketinških kampanja, gotovo u tišini, za samo godinu dana uspeo je tim koji predvode kćerka arhitekta, tata penzionisani profesor matematike i mama vaspitačica.

– Završila sam arhitekturu u Novom Sadu i nekoliko godina sam radila u struci. Međutim, nisam bila potpuno zadovoljna. Na master studijama, pošto sam se upoznala s digitalnom fabrikacijom i projektovanjem na CNC mašinama, rodila se ideja o dizajniranju igračaka. Čitav život me prati da sam „ćerka vaspitačice”, pa sam sve to nekako spojila i shvatila da su igračke dobar način da pomoću dizajna komuniciram s decom. Inače, u svetu su najpoznatiji dizajneri igrački upravo arhitekte – govori za „Politiku” arhitekta Emeše Varga Mesaroš, čiji je nadimak iz detinjstva Meška postao sinonim mnogim roditeljima za kvalitetne igračke svojih mališana. Iz ove radionice do sada je izašlo 15 vrsta igračaka. Drvene kockice koje nose naziv starinskog imena Novog Sada – Neoplanta, čarobna šuma u kojoj brzina rasta drveća i smenjivanje godišnjih doba zavisi od toga koliko je dete savladalo finu motoriku i naučilo da održi balans, kockice kao da su izašle iz zbirke „Hiljadu i jedna noć”, Hanojska kula inspirisana zadatkom koji je osmislio francuski matematičar Eduar Lik…

– Trudimo se da svaka naša igračka ima priču, da nijedna ne bude samo – igračka. Tako Hanojsku kulu prati legenda o tri stuba na postolju hrama Brahma u Hanoju. Na levom stubu stajala su 64 zlatna diska, poređana koncentrično od najvećeg do najmanjeg. Sveštenici su imali zadatak da prebace sve diskove sa prvog na drugi stub, koristeći treći kada im je neophodan. Ali, jedan po jedan disk, pravila su bila jasna – nikad se ne sme naći veći disk na manjem – objašnjava naša sagovornica koja se priča krije iza ove kule egzotičnog imena. A ona je zvanično i prva igračka njenog tate Jožefa, koji se ceo život igra brojevima. I to mu toliko dobro ide da je, kao učenik beogradske Matematičke gimnazije, školske 1974/75. osvojio prvu nagradu na Matematičkoj olimpijadi u Istočnoj Nemačkoj. I dan-danas ova porodica sve radi za medalju o čemu svedoči interesovanje poznatih svetskih prodavnica za njihove proizvode. – Mi smo odlučili da radimo malo drugačije od drugih. Uzori su mi jedan ruski i jedan nemački proizvođač. Tako da koristimo farbe koje koriste i oni. Zapravo reč je o vosku u boji koji uvozimo iz Nemačke, potom se naše igračke ručno farbaju. Zapravo, jedino što je veštačko su pigmenti. Trudimo se da naši proizvodi budu na svetskom nivou i zato su malo skuplji za ovdašnje prilike – priča Emeše Varga Mesaroš i dodaje da procenat od svake prodate igračke ide u fond od kojih se kupuju sadnice drveća kako bi vratili prirodi ono što su joj uzeli. Prva akcija održana je u martu u novosadskoj Osnovnoj školi „Sonja Marinković”.

Može li se u Srbiji živeti od ovog posla? Kakva je realnost kada iz sveta mašte i igračaka pogledaju u svoj tekući račun? – Nije dovoljno. Još ne živimo od toga. Bez izvoza je teško zamisliv opstanak. Zato smo se fokusirali na što veću proizvodnju, pa sve što zaradimo ulažemo u nove mašine. Da bismo se predstavili u inostranstvu pojavljujemo se na sajmovima, a dosta mi pomažu i grupe na društvenim mrežama koje okupljaju proizvođače igračaka. Tu se uključujem u diskusije, tražim mišljenja i ljudi to primete. Ukoliko izvoz poraste, moći ćemo i da cene za naše tržište snizimo – iskrena je naša sagovornica. Na pitanje šta je u ovom poslu, u koji je krenula od nule, bilo najteže odgovara: – Da prihvatim da drvo ima mane. Kao esteti, smetale su mi nesavršenosti u teksturi. Onda sam shvatila da bih na taj način imala puno nepotrebnog otpada, da su te „greške” prirodne i da takav stav imaju i najpoznatiji svetski proizvođači igračaka. Danas svojim kupcima, mamama i tatama, objašnjavam da je lepota upravo u toj različitosti – kaže Emeše Varga Mesaroš.