Zimska bajka

Koliko koštaju pretpraznična euforija, bleštavilo, iluzija, sjaj, osećaj sreće i zadovoljstva, kao da smo akteri američkih božićnih ušećerenih filmskih limunada koje se ovih dana emituju, tradicionalno, na kablovskim kanalima.... Ali ne i kod nas... Kod nas se uoči Božića ne peče božićna pečenica, već sprema teška artiljerija... Da sve grmi i seva... Nacionalni identitet, čojstvo i junaštvo preko daljinskog upravljača ovih dana ponovo je u modi. Dok Beograđani piju kuvano vino za 400 dinara i „babl čaj” za 700, podražavajući zapadnjačke manire, pored nadasve svetski poznate domaće šljivovice... negde dole na jugu oružane sile brane srpske svetinje i svetu zemlju. Dok omađijani, hipnotisani, zadužujemo se, guramo i stojimo u redu u tržnim mega-sega centrima, izdvajajući poslednji dinar za „jizi patike”, „tek flis”, paf cigarete i ostale „Tik-tok” i „Top šop” nametnute „obavezno imati” ludorije, kupujući sreću i novogodišnje „zadovoljstvo”, Vojska Srbije čuva teritorijalni integritet i suverenitet Srbije, sprečavajući pogrom i teror nad Srbima. Da li one, u Beogradu na vodi, u šljaštećem „božićnom selu”, koji maštaju, baš kao u američkim božićnim filmovima, o velelepnoj novogodišnjoj jelki u dnevnom boravku od 100 kvadrata, i kući od čokolade i prozorima od marmelade, uopšte dotiče situacija na jugu zemlje? Ili su ovih dana zaokupljeni samo jednim – gde dočekati najluđu noć, gde potrošiti teško zarađen i iznuđeni regres... Gde su novogodišnji popusti... I kako pokriti dozvoljen minus... Trenutno ove brige more građane Srbije kojih je sve manje... Jer su ih zaveli Maskova virtuelna stvarnost, sjaj lažne plastične novogodišnje jelke i led lampiona... koji ne greju kao pravo domaćinsko seosko ognjište od kojeg smo davno digli ruke... Što bismo ložili vatru kad imamo kineske lampice i kamin na baterije... Svakako je jeftinije od kubika drva.

I zato pazite šta vam deca žele u Zimskoj bajci na vodi... jer, možda vam se i ostvari. Možda zbog toga budete uskraćeni za šampanjac tačno u ponoć... I dok se srpska sela gase, maštajući o nekom „boljem” životu ispod svetlosti velegrada, silovatelji haraju gradom... iza kulisa novogodišnje rasvete. Viber roditeljske grupe usijale su se ovih dana... Roditelji ženske dece, poput Vojske Srbije, spremni su... čekaju beogradskog povratnika da opet napadne... u liftu solitera, u neosvetljenim školskim parkovima... dok deca, slavodobitno maštaju o tome šta mogu da kupe za svoj novogodišnji poklon-vaučer u preskupim beogradskim prodavnicama sportske opreme. Roditeljima se crno piše... Jer, najjeftinije patike iznose 12.000 dinara. pa neka su nam srećni praznici. Biće bolje, jednog dana... Kad zazvone božićni praporci... Oni pravi, a ne elektronski!