Sreća je varljiva

Jedan čitalac u dopisu objavljenom 15. decembra u rubrici Među nama kaže da državi ne treba kockarnica. I dalje kaže: „Državi preporučujem da se odrekne Državne lutrije Srbije.” Pogrešio je. Lutrija Srbije je jedna od najprofitabilnijih institucija.

Za svako izvlačenje lotoa igrači uplate od 35 do 45 miliona dinara, i tako dva puta sedmično. Od izvršene uplate srećnim igračima se podeli od milion do dva miliona dinara. Ostalo ide u državnu kasu, nakon što se zaposlenima isplate plate. Kolike – ne znamo, ali verovatno nisu male. Dešava se da prođe i po godinu i više dana pre nego što neki srećnik dobije premiju. Ko je to, skoro nikad ne saznamo. Poštuje se pravo dobitnika na diskreciju.

Cena jedne kolone ove igre na sreću povećava se naročito pred praznike. Tada je u igri kao nagrada i automobil, skup, luksuzan. Ko da odoli iskušenju?

Meni samo jedno nije jasno: kako se unapred zna koja je kombinacija dobitna? Kada voditeljka kaže: „Ako bude izvučen taj i taj broj, neko će izvući premiju, odnosno, imaćemo dobitnika sa sedam pogodaka”, ovakva najava navodi me na pomisao se zna broj koji je dobitni, mada bi to trebalo da bude stvar slučajnosti, odnosno sreće. Voleo bih da mi iz lutrije to objasne. Inače, slažem se s autorom pomenutog dopisa, koji kaže da živimo u vreme velikih tehničkih dostignuća.

Smatram da bi odricanje od ovako rentabilnog posla bilo pogrešno za državu. A igračima imam da poručim samo: Pamet u glavu. Sreća je nepredvidiva i varljiva.

Petar Marković,
Beograd