Planetarni dijamant

Mnogo radosti nam je donela naša „kraljica sportova” u 2022. godini, a ako se uzmu u obzir i izuzetni uspesi velikog broja još nebrušenih talenata, verovatno je i najberićetnija u veoma dugoj istoriji. Ona seže još u 19. vek, tačnije u 1865, kada je zabeleženo da je povodom 50-godišnjice Drugog srpskog ustanka u Beogradu održana atletska trka. Ipak, zvanično zaživljava 1908, kada je Gimnastičko društvo „Dušan Silni” osnovalo atletsku sekciju, a potvrđena je osnivanjem Srpskog olimpijskog komiteta, dve godine kasnije.

Takmičili su se naši atletičari skoro 100 godina u reprezentativnim selekcijama mnogih država, sa Jugoslavijom kao prefiksom, a od 2006. ponovo sa grbom nemanjićke Srbije na grudima. Osvojili su brojna odličja, a prvo je donela legendarna Olivera Jevtić – evropsko srebro u maratonu, 2006. u Geteborgu. Sedam godina kasnije u Moskvi započela je era najbolje svih vremena. Prvu svetku medalju na otvorenom osvojila je Ivana Španović, sada Vuleta (32), a zaključno sa 2022, sa najvećih takmičenja donela je čak 13 medalja svih boja, a himna „Bože pravde” u njenu čast svirana je sedam puta.

Najveće dostignuće u atletici nisu medalje i rekordi, već  trajanje i ostajanje u svetskom vrhu, a Ivana je u godini koju ispraćamo potvrdila da je planetarni dijamant. I to jedan od najređih, poput onih pravih, plave boje i najskupljih. Uspela je da pokori i svet i Evropu. U zlatni pohod krenula je u martu iz Beograda, gde je odbranila titulu svetske prvakinje u skoku udalj u dvorani, „letom” do 7,06 metara. Da se popne na postolje i na svetskoj smotri na otvorenom u Oregonu, sprečio ju je milimetarski prestup, ali je do drugog evropskog zlata došla dve nedelje kasnije u Minhenu, „prepisavši” beogradski rezultat. Uspeh je veći, ako se ima u vidu da je na domaćem terenu pobedila olimpijsku i svetsku prvakinju Malaiku Mihambo, a tačku na neverovatnu sezonu stavila je početkom septembra, osvajanjem četvrtog „dijamanta”, trijumfa u ligi najboljih svetskih atletičara, u kojoj je čak 17 puta pobeđivala u skoku u jamu sa peskom.

Za devet godina njene vladavine, medalje su pratila i vredna znamenja. Na njenim grudima zasijali su Orden Karađorđeve zvezde trećeg stepena (Srbija) i Orden Njegoša prvog reda (Republika Srpska), stigla su joj brojna priznanja u raznoraznim izborima najboljih sportista i atletičara. Tako je u 2022. treći put ponela titulu najbolje sportistkinje u izboru Olimpijskog komiteta Srbije i petu – kraljice atletike na Balkanu. Na trofejnom putu čak u 30 navrata pomerala je granicu seniorskih rekorda, a trenutno se zaustavila na daljini od 7,24 metra u dvorani i 7,10 na otvorenom.

Mnoge prepreke su je čekale i spoplitale, ali poput retkih bila je u stanju da ustane, nastavi dalje i ponovo pobeđuje. Ivana je pokazala i na tom planu kakva je šampionka. Za nju su bolne bile 2017, 2018, i 2019. godina. Na Svetskom prvenstvu u Londonu joj je zlatni skok u šestoj seriji poništio startni broj 4.219, prikačen na leđima. Pri doskoku se otkačio i ostavio trag u pesku. Godinu dana kasnije na evropskoj smotri u Berlinu u finale je ušla sa najboljim rezultatom, ali nije učestvovala zbog povreda tetive. Isti stadion bio je koban po nju i godinu dana kasnije – nova povreda zbog koje je propustila Svetsko prvenstvo u Dohi, pa je nespremna dočekala i Igre u Tokiju, gde je nameravala da završi karijeru zlatom. Međutim, ništa od toga je nije slomilo, naprotiv dalo joj je nadljudsku snagu da se vrati još jača i da duže svetli zlatnim sjajem.

„Sve dok računam i oslanjam se na sebe – slediću svoje snove... ” Ovo je Ivana Vuleta kroz suze izgovorila ove godine posle pobede na Evropskom prvenstvu  u Minhenu, skinuvši povelik teret sa svojih pleća. Ali, tamo nije bio i završetak njenih snova. Dogodine u Budimpešti je poslednja šansa da se popne na krov sveta na otvorenom, a trofejni krug želi da zatvori zlatom na Igrama u Parizu 2024. godine. Feniks, pomoću suza može izlečiti bilo kakvu ranu... A, Ivana Vuleta je naš feniks iz peska...

Sve Ivanine medalje

Na otvorenom

Svetsko prvenstvo

2013 – Moskva (bronza), 6,98 m

2015 – Peking (bronza) 7,01 m

Olimpijske igre

2016 – Rio (bronza) 7,08 m

Evropsko prvenstvo

2014 – Cirih (srebro), 6,81 m

2016 – Amsterdam (zlato), 6,94 m

2022 – Minhen (zlato), 7,06 m

U dvorani

Svetsko prvenstvo

2014 – Sopot (bronza), 6,77 m

2016 – Portland (srebro), 7,07 m

2018 – Birmingem (zlato) 6,96 m

2022 – Beograd – (zlato), 7,06 m

Evropsko prvenstvo

2015 – Prag (zlato) 6,98 m

2017 – Beograd (zlato) 7,24 m

2019 – Glazgov (zlato) 6,99 m