Dame koje srpsku nauku podižu na svetski pijedestal

Naučni saradnik u Laboratoriji za fiziku životne sredine, Instituta za fiziku, dr Tijana Milićević to čini otkrivajući toksične i kancerogene elemente u okolini u kojoj živimo i hrani, usmerivši se naročito na procenu rizika po ljudsko zdravlje. I to zahvaljujući znanju koje je na svim studijskim nivoima stekla na Hemijskom fakultetu u Beogradu, gde je doktorsku disertaciju branila na engleskom jeziku, jer se sastojala od naučnih radova koji su na njemu objavljeni u cenjenim istraživačkim časopisima. Dosad joj je publikovano 14 naučnih radova, a njena istraživanja već su citirana 210 puta. Stipendista je Francuske Vlade za boravak na Univerzitetu u Loreni, gde je sa timom renomiranih istraživača sarađivala na razvoju metode i vrednovanja bioraspoloživosti pesticida iz zemljišta, sa ciljem osnivanja Evropskog konzorcijuma za ovu oblast.

Naučnike pamte po onome što su bili, a mnogo više i duže po ljudima, učenicima, koje su ostavili iza sebe, naglašava njen mentor prof. dr Aleksandar Popović, i dodaje da greše svi koji veruju da učitelji mogu svoje učenike pigmalionski da vajaju.

– Dobri se učenici grade sami, grade ih škola i porodica, na mentorima je da se, kada ih nađu, potrude da ih usmere, ne dozvole da polete ili proklizaju. Srećan sam zbog nagrade koju je Tijana Milićević dobila, ona je zaslužena zbog količine energije, upornosti, ideja koje ima, i ponosan sam da kažem da me je ona, kao i gotovo svi moji doktorandi, nadmašila. Verujem da to mentori mogu da kažu i za druge dobitnice, i to ne samo ovogodišnje – ponosno ističe Popović.

A dr Milićević kaže da je vredno učila kao student, ali da je naukom prvi put poželela da se bavi prilikom izrade diplomskog i master rada u laboratoriji, kada je shvatila koliko su ta istraživanja zanimljiva, motivišuća da bukvalno svakog dana nešto novo uči, istražuje svet oko sebe i hranu koju jede. Podvlači da nije teško biti naučnica u Srbiji, jer je da radi podstiče činjenica koju je uvidela na stranim institutima da iste probleme s kojima se sreću naši istraživači imaju i kolege u inostranstvu.

– Često me pitaju da li ću napustiti Srbiju, to me nikada nije interesovalo. Uvek sam odlazila u inostranstvo na usavršavanja, konferencije, gde sam izlagala svoja istraživanja, ali uvek sam se vraćala jer mislim da ovde možemo da napravimo veoma vredan multidisciplinarni naučni tim, udruživanjem više institucija, koji može biti veoma konkurentan na međunarodnom tržištu. Osećam odgovornost da nešto novo i bolje pokrenem u Srbiji i našu nauku podignem na viši nivo. Ovde možda jedino treba više podrške mladim istraživačima – pojasnila je Tijana Milićević.

Naučni saradnik dr Jovana Despotović, zaposlena je u Grupi za gensku regulaciju u tumorima u Laboratoriji za molekularnu biologiju Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, Univerziteta u Beogradu. Objavila je osam naučnih radova u međunarodnim časopisima i recenzent je u deset takvih publikacija. Naglašava da joj je drago što već godinama u Srbiji žena u nauci nije stereotip, već da ih, iako manje, ima poprilično i da je u svetu čak pet od oko 4.000 dobitnica ovog priznanja iza kog, uz naše Ministarstvo nauke, stoje Unesko i „Loreal”, ovenčano Nobelovom nagradom.

– Volim svoj posao zato što je svaki dan drugačiji. Kada dođete u laboratoriju ne znate šta vas čeka. Znate da imate eksperiment, ali ne i hoće li on krenuti kako ste planirali. Ono što odlikuje rad u nauci je timski duh i bukvalno svakodnevno usavršavanje da biste ostali u savremenim tokovima. Već na kraju osnovnih studija sam morala da odlučim da li odlazim iz Srbije, izabrala sam da ostanem ovde sa porodicom i prijateljima i doprinesem razvoju naše nauke – ističe mama četvoromesečne devojčice, kojoj uz laskavo priznanje znači i nagrada od 5.000 evra, jer će joj omogućiti da pokrene novo istraživanje čim se s porodiljskog bolovanja vrati na posao.

Naučni saradnik na Naučnom institutu za prehrambene tehnologije u Novom Sadu dr Alena Stupar je sve nivoe studija završila na tamošnjem Tehnološkom fakultetu. Objavila je više od 30 radova u vrhunskim međunarodnim časopisima. Naglašava da joj je oduvek bila zanimljiva hemija, podatak da iz obične biljke može da izoluje bioaktivne komponente, od kojih posle prave lekove u kozmetici ili dodatke prehrambenim proizvodima. Ističe da je teško biti žena u nauci i balansirati sa majčinstvom, kome je sada posvećena, ali da generalno naučnice nemaju više problema od svojih muških kolega.

– Teško je objasniti ljudima čime se bavim, na primer, moja baka misli da sam neka vrsta asistenta na fakultetu. Detetu ću reći da sam naučnik koji ispituje šta je zdravo da se jede. Ako me pitate na koje bih teškoće ukazala u nauci, to je da mladim istraživačima u Srbiji već godinama nedostaje rešenje jednog gorućeg problema, kategorizacije naučnika, koja je bila čak pre deset godina i sada nam nepravedno pruža različite plate za iste pozicije i isti rad – istakla je dr Stupar.