Jezik nas čvrsto povezuje

Posvećenost književnom stvaralaštvu, duža od pola veka,  banjalučkog pesnika, prozaiste, dramskog pisca i esejiste Ranka Pavlovića, pored brojnih nagrada koje su redovno „sustizale” skoro svaku knjigu, upravo prohujale godine (početkom septembra) krunisana je i najvećim priznanjem, ostvarenim snom svakog književnika – Izabranim delima u četrnaest tomova.

Osam knjiga za odrasle, a šest za decu objavila su dva izdavača: banjalučka „Besjeda” i novosadski „Prometej”. „Prometej” je objavio izbor za odrasle, a „Besjeda” knjige za decu. Oba izdavača dobila su nagradu „Moštanica” banjalučkog Međunarodnog sajma knjiga za izdavački poduhvat godine.

Izabrana dela su i povod našeg razgovora sa Rankom Pavlovićem koji je svojim stvaralaštvom gotovo jednako prisutan u Srbiji koliko u Republici Srpskoj i regionu.

Dva izdavača otvorila su vrata vašim delima i nije izostala nagrada vašem stvaralaštvu, ali je pripala izdavačima za poduhvat da u oskudnom, za kulturnu nikada siromašnijem vremenu, odluče da objave izabrana dela jednog od najproduktivnijih i najnagrađivanijih autora. Sasvim zasluženo?

Nije moje da sudim o tome koliko je moje književno delo za odrasle i decu zaslužilo da bude ukoričeno u dva kompleta, o tome ocenu treba da iskaže književna kritika, ali činjenica da je o mojim knjigama pisalo više od stotinu kritičara i da su ti tekstovi na neki način izdavačima bili i neka vrsta preporuke za ovaj projekat, sama po sebi dosta govori.

A možda je zbog vas trebalo ustanoviti i nagradu za autorski poduhvat, s obzirom na broj objavljenih knjiga, kritičku recepciju tih knjiga, nagrade koje ste osvojili za njih? Zbog čitalaca, čini mi se da ne bi bilo suvišno da kažete koliko ste knjiga dosad objavili, koliko nagrada i priznanja dobili za svoj književni rad?

Ne računajući izbore, lektirna i obnovljena izdanja, u nedavno objavljenoj bibliografiji sa više od 1.300 jedinica, koju je priredila prof. dr Jelena Janjić, može se naći sedamdeset knjiga pesama, kratkih priča, pripovedaka, romana i eseja. Njihovi izdavači su poznate kuće u Beogradu, Novom Sadu, Kraljevu, Vršcu, Banjaluci, Sarajevu, Tuzli, Zagrebu… Nagrada što se tiče, najdraže su mi one koje nose imena Petra Kočića, Laze Kostića, Skendera Kulenovića, Grigorija Božovića, zatim povelje Udruženja književnika Srbije, Udruženja književnika Republike Srpske i Akademije Ivo Andrić za životno delo. Tu je i pet priznanja za knjigu godine u Bosni i Hercegovini i Republici Srpskoj, dva visoka priznanja grada u kome živim…

Očigledno, priređivači su imali nimalo lak zadatak i pre svega vrlo obiman posao. I vi ste u tome učestvovali i „ratovali” na dva fronta. I u Banjaluci i u Novom Sadu borili ste se za svoja dela. Koliko su njihov izbor i vaš bili u saglasju?

Saglasnost je bila potpuna, tim pre što su izbori zasnovani i na mišljenju eminentnih kritičara, što potvrđuju i kratki izvodi iz kritika na kraju svake knjige.

Verujete li inače u objektivnost autora u proceni svog dela iliti vrednosnu distancu prema sebi?

Što više protiče vreme od objavljivanja neke knjige, autor se oslobađa emotivnog odnosa prema njoj i njegov sud postaje merodavniji. Kad svoje mišljenje potkrepi ocenama kritike, mislim da mu možemo više verovati. To se ne bi moglo reći i za prve knjige poezije i proze, jer je za njih vezan nekom vrstom „pupčane vrpce”, pa tu priređivači donose konačnu ocenu.

Koliko su vam lične radosti donela Izabrana dela kao kruna dosadašnjeg rada i san svakog ozbiljnijeg posvećenika živoj pisanoj reči koju zovemo književnošću?

Ništa više radosti nego kad se objavi neka nova knjiga, ali neuporedivo više zadovoljstva što je okončan jedan krupan posao. Kad pisac sjati pod jedan krov ono što mu se čini najboljim u njegovom stvaralaštvu, oseća kao da je u jednu kuću skupio svoju decu dotad rasutu po svetu.

Čini se da i sam dizajn knjiga, od korica, njihovog likovnog rešenja, slova, preko ilustracija knjiga za decu do sveukupnog vizuelnog utiska, unosi vedrinu svakom ljubitelju knjige? Lepo izgledaju, a želja svakog pisca je da njegova knjiga i likovno-grafičkim obeležjima privuče mogućeg čitaoca da posegne za njom. Posebno sam zahvalan pesniku i vrsnom ilustratoru Peđi Trajkoviću koji više nije među nama, a kome su ilustracije za korice šest mojih knjiga za decu bile poslednji stvaralački čin.

Koja je sledeća želja neumornog književnika i kulturnog poslenika Ranka Pavlovića?

Da nastavim tamo gde sam malo zastao zaokupljen priređivanjem Izabranih dela. Već je u međuvremenu u „Art sceni” objavljena moja zbirka pesama za decu „Bubamara u butiku”, a kod Zavoda za udžbenika u Istočnom Sarajevu pripremljene su i ubrzo idu u štamu dve knjige – kraći roman-kosmička bajka „Lijek sa Ljubičaste zvijezde” i moj lektirni izbor poezije i proze za peti razred osnovne škole koji je priredila prof. dr Sanja Macura. Na radnom stolu uvek ima započetih rukopisa…

Da li je izbor dva izdavača, pored materijalnog diktata da se „teret” podeli, i simbol stalnog književnog mosta sa Srbijom u kojoj ste intenzivno prisutni u književnoj periodici, na manifestacijama, ali i kao saradnik i prijatelj mnogih književnih stvaralaca?

U okviru jedinstvenog, kako u poslednje vreme volimo da kažemo, književnog korpusa, državne granice ne treba da budu i nisu nikakva prepreka za saradnju. Jezik nas čvrsto povezuje. U poslednje tri decenije više knjiga sam objavio u Srbiji nego u BiH. Još kad bi kod državnih organa bilo dobre volje da dignu granične rampe i ukinu carinske procedure za knjige i časopise i da smanje poštarinu, pa da ne bude ista cena kada neku publikaciju šaljemo, recimo, iz Bijeljine u Kuzmin kao iz Banjaluke u Australiju, to međusobno prožimanje bilo bi još čvršće.

Na banjalučkom Sajmu knjige počele su promocije vaših Izabranih dela, a nastavljene na Beogradskom međunarodnom sajamu knjiga. Verovatno tek slede nova predstavljanja?

Mislim da je promocija na Beogradskom sajmu bila, s obzirom na sajamske uslove, vrlo dobro posećena. Izabrana dela objavljena su povodom moje 60. godišnjice književnog rada. Kako sam prvu knjigu, zbirku pesama „Nemir sna”, objavio 1963, ove godine obeležićemo tu godišnjicu promocijama u Banjaluci i u više gradova u Krajini, pa i drugim krajevima Republike Srpske i nekim mestima u Srbiji.