Izraelska provokacija na Hramovnom bregu

Trebalo je da prođu samo dva dana od formiranja nove izraelske krajnje desne vlade pa da ministar nacionalne bezbednosti potvrdi strahovanja da će svojim provokacijama dodatno zaoštriti ionako napete odnose sa Palestincima i gurnuti Izrael dublje u izolaciju.

Ministar Itamar Ben-Gvir, koalicioni partner i lider ultranacionalističke partije Jevrejska moć, za samo 13 minuta posete jerusalimskom Hramovnom bregu izazvao je besne reakcije Palestinaca, Arapa, ali i najbližih izraelskih saveznika na Zapadu.

„Država Izrael neće popustiti pred organizacijom ubica”, poručio je Ben-Gvir misleći na Hamas, koji ga je upozoravao da ne provocira odlaskom na područje Haram el Šarifa, gde se nalaze Al Aksa, treća najsvetija džamija islama, i pozlaćeno kube Hrama stene, mesto s kojeg je, po predanju, prorok Muhamed na beloj kobili uzleteo u nebo.

Ben-Gvir se nije približio Al Aksi, ali je i do sada više puta odlazio na Hramovni breg, kojem pripada i najsvetije mesto judaizma – zapadni zid Solomonovog hrama – zalažući se za pravo Jevreja da se mole na platou kod Al Akse, što je, po važećem statusu kvo, zabranjeno. Kako je ranije bio osuđivan zbog podsticanja rasizma i podrške terorističkoj grupi, a kao radikalni političar tražio je da izraelski vojnici koji pucaju na Palestince dobiju pravni imunitet, njegova provokativna poseta izazvala je jedinstvene kritike.

Palestinsko Ministarstvo spoljnih poslova osudilo je odlazak kao „provokaciju bez presedana”, posebno u vreme pojačanog nasilja na okupiranoj Zapadnoj obali, što je dovelo do toga da ne veruju da je s novom vladom moguće političko rešenje konflikta. Hamas, koji upravlja pojasom Gaze, upozorio je da svaka Ben-Gvirova poseta može da bude „detonator” koji će aktivirati eksploziju.

Američki državni sekretar Entoni Blinken ranije je dao do znanja da će se administracija „nedvosmisleno suprotstaviti svemu što potkopava perspektive rešenja dve države. Remećenje istorijskog statusa kvo svetih mesta bilo bi jedan takav čin”.

„Veoma smo zabrinuti zbog posete”, saopštio je Stejt department. „Ova poseta nosi potencijal da pogorša tenzije i provocira nasilje.” Slične stavove izrazile su i Velika Britanija i Francuska.

Ben-Gvirova poseta već je nanela štetu izraelsko-arapskim odnosima u vreme kad je premijer Benjamin Netanijahu veoma ponosan na Avramove sporazume koji su 2020. doveli do normalizacije odnosa sa četiri arapske zemlje. Jedna od njih, Ujedinjeni Arapski Emirati, otkazala je sada njegovu posetu Dubaiju.

Očekuje se da UAE, član Saveta bezbednosti UN, na zahtev palestinske vlasti i Jordana zatraži hitnu sednicu SB na kojoj bi se raspravljalo o kršenju statusa kvo svetih mesta. Jordanski kralj Abdulah Drugi izjavio je nedavno da je spreman za konflikt ukoliko Izrael pokuša da izmeni status jerusalimskih svetih mesta. Ministarstvo spoljnih poslova u Amanu najoštrije je osudilo Ben-Gvirovu posetu, kao i svih šest zemalja Zaliva i Egipat.

Palestinci čitav kompleks, kojim upravlja islamski vakuf, doživljavaju kao prvorazredni verski, ali i politički simbol, a svaka promena statusa – uključujući posete izraelskih političara – predstavlja nacionalnu uvredu koja zahteva odgovor.

Kad je septembra 2000. područje Al Akse i Hrama stene posetio Arijel Šaron, lider tada opozicionog Likuda, sve je prošlo mirno, ali naknadni eksplozivni talas protesta bio je uvod u drugu palestinsku intifadu, ustanak koji je tokom sedam godina trajanja odneo više od hiljadu jevrejskih i tri hiljade palestinskih života.

Uri Arijel, bivši ministar iz cionističke stranke Jevrejski dom, predvodio je 2015. više desetina radikalnih Jevreja koji su ušli u kompleks Al Akse, posle čega je izbila „intifada noževa” – serija palestinskih napada na Jevreje.

Poseta kojoj se sada nisu usprotivili ni premijer ni policija protekla je bez incidenata, ali pitanje je kakvi će biti njeni efekti. Netanijahu je svestan štete i zamolio je Ben-Gvira da se barem neko vreme uzdrži od ovakvih gestova, što je ministar odbio. Ukoliko se zli duh ponovo oslobodi iz boce, biće veoma teško vratiti ga. „Prošli put nam je trebalo sedam godina. Utrošiti novih sedam godina nije vredno truda. Morate da učite na iskustvima”, ocenjuje situaciju bivši načelnik izraelskog Generalštaba Gadi Ejzenkot. Prvi ozbiljan test biće sutra, u vreme velike molitve petkom, koja će oko Al Akse okupiti hiljade muslimanskih vernika.