Đukić i njegovo pravo

Miroslav Đukić se na oproštajnoj konferenciji za novinare u „Balkanu” baš lepo ispričao sam sa sobom! Novinarima je malo saopštio nešto novo što nije bilo poznato!

Ni lični (ili neki drugi) razlozi njegovog sukoba sa Tomislavom Karadžićem, sadašnjim novoizabranim predsednikom FS Srbije, još iz vremena kad su bili u Partizanu, nisu opravdanje da se neuspesi svedu na donkihotovsku borbu sa Karadžićem. Zašto kad je otišao iz Partizana nije kazao da odlazi zbog Karadžića nego tek sada!?

Eks selektor u „Balkanu” (baš simbolično ime za ponašanje) je naglasio „da je još za prvu utakmicu sa Makedonijom imao pritiske”! Nije, istina, Đukić kazao: kakve i ko je to činio. Da li mu je Karadžić naredio koje igrače da pozove za susret u Skoplju ili mu sastavio tim!? Možda je to učinio neko drugi?

Zašto, onda, Đukić, koji ispade u svemu nevin, još tada ne reče „ko to hoće da sastavlja državni tim”?

Pomenu Đukić i atmosferu u Pekingu i „kako su igrači bili jedinstveni da ukoliko Fejsa ode iz Kine i oni demonstrativno napuste Olimpijske igre”!!

Zar je i to moguće, da izbrukaju Srbiju, naprave skandal? Zar i sama pomisao „da Đukić i reprezentativci napuste najveće svetsko sportsko takmičenje” nije prekršaj za kaznu. Možda čak i – retroaktično. U našem sportu, pa i fudbalu, bilo je odlazaka s većih takmičenja onih nedisciplinovanih, kažnjenih, povređenih, „sa dužim prstima”, ali da se smišljeno kuje plan ne protiv Karadžića, već protiv države, onda to više nisu ni lični, ali ni sportski okviri!

Đukić u odlasku koristi svoje pravo „da se napadima brani”. On je kao stručnjak pao zbog slabih rezultata. Nije ni lepo, ni učtivo, mada Đukić deluje kao fini, uglađeni i dobro vaspitani gospodin, da sadašnjim članovima Stručnog odbora kaže „da nisu dolazili na treninge i utakmice reprezentacije”.

Sigurno nisu na treninge (većina je bila zatvorenog tipa), ali se Đukić malo prebacio: od deset utakmica „A” i olimpijskog tima, pod njegovim rukovodstvom, „crveni” su samo jednom bili domaćini (olimpijci Srbija – Kina na Karaburmi 1:1). Sve ostale mečeve naša nacionalna ekipa igrala je u inostranstvu! Dakle, niko nije mogao do „stručnjaka” ni da bude na licu mesta. A da li oni zaslužuju da budu članovi ovog tela je drugo pitanje.

Stalni duel selektor – članovi Stručnog odbora postali su i dosadni: Klemente, recimo, nije hteo ni da dođe na poziv Petrovića, Kosanovića, Đorića i ostale fudbalske „stručne kompanije”, a Đukić nam saopšti „kako je namerno napisao nebulozni izveštaj i pričao gluposti pred ovim sadašnjim stručnjacima”.

Nastavlja se sukob Đukić – FS Srbije. Traži neuspeli selektor da mu se isplati oko 300.000 evra. Toliko je trebalo da dobije da je ostao na Terazijama 35 do kraja ugovora. Đukić nigde ne pominje, bez obzira što nije vodio ni jednu kvalifikacionu utakmicu, šta će se desiti ako se Srbija ne plasira za finalni deo Svetskog prvenstva 2010. godine u Južnoj Africi i koliko će FS Srbije izgubiti novac. Ni Radomir Antić, za koga Đukić naglasi „kako ne može da izmisli toplu vodu”, neće nam biti od koristi. Jer, za Južnu Afriku kasnimo najmanje devet meseci. I to najviše zbog Đukića. Nije stvorio tim, ni igru, a rezultati nisu poznati.

Poslednji detaljčić, mada i Karadžić na duši nosi milion stvari, na Đukićevu adresu: zašto se selektore, kad su se igrači okupili na pripreme pred odlazak u Šangaj, izljubiste sa Karadžićem prilikom njegove posete hotelu „Mladost”. I tada ste znali da vas je Karadžić – oterao iz Partizana!?

Radisav Gvozdenović