Ne može bez politike
Od našeg specijalnog izveštača
Peking, 22. avgusta – U drevnoj Grčkoj u vreme Olimpijskih igara ratovi između grčkih državica su se prekidali, a Igre modernog doba nisu održavane zbog dva velika rata. Zbog Prvog svetskog rata nije bilo Igara šeste olimpijade (1916), a zbog Drugog propuštene su igre 1940. i 1944. godine, a i kasnije svaki oružani konflikt, bez obzira na to koliki je njegov stvarni značaj za svetski mir, uticao je na olimpijski pokret i najveće sportsko takmičenje, pa ni danas – uprkos nastojanju Međunarodnog olimpijskog komiteta da politici zaključa vrata olimpijskog stadiona – Olimpijske igre nisu imune na svetska zbivanja.
Igre u glavnom gradu Kine imaju već godinama jaku opoziciju u mnogim organizacijama koje se bore za ljudska prava, zbog politike Pekinga prema Tibetu i Darfuru.
I danas, četrnaestog dana Igara, samo dva dana pre zatvaranja takmičenja koje je nezvanično proglašeno najbolje organizovanim u 112 godina dugoj istoriji modernog olimpizma, Vang Vei, izvršni potpredsednik Organizacionog komiteta Igara u Pekingu, morao je da odgovara na pitanja o protestima protiv kineske politike u Tibetu.
Takva pitanja, po pravilu, postavljaju uvek isti izveštači iz zapadnih zemalja i bez obzira na to što je prava adresa na koju bi trebalo da budu upućena desetak kilometara dalje od glavnog pres-centra, na Trgu nebeskog mira...
– Toliko mnogo kritizerstva u ovoj prostoriji samo pokazuje koliko su neki mediji okrenuti protiv Kine i koliko malo razumeju Kinu. To iskustvo doživeli smo dok je olimpijska baklja putovala van Kine. Uz sve poštovanje prema pitanju Tibeta, ljudi ne znaju mnogo o tome. Uostalom, o tome možete da pitate obične ljude u Pekingu, pa čak i na Tibetu. Ljudi se šetaju zadovoljni ulicama, sa optimizmom prema svojoj sutrašnjici. Sportisti su zadovoljni svojim rezultatima, organizacijom takmičenja, borilištima. Svi to kažu. Ali mediji, istina mali broj njih, ne žele da pišu o tome. To mogu da razumem, ali ne mogu ovo da čine po cenu žrtvovanja ljudi u svetu. Ispričajte istinite priče, molim vas – rekao je portparol BOCOG-a.
Ali nisu samo novinari ti koji pokušavaju da sa Igara u Pekingu pošalju priče „jače od sporta”, mada, istini za volju, posebno su zainteresovani za mečeve u kojima se sučeljavaju sportisti Rusije i Gruzije, baš kao što su 1956. u Melburnu dueli sovjetskih i mađarskih sportista bili pod paskom medija, ili 1968. susreti čehoslovačkih i, opet, sovjetskih reprezentativaca.
Čine to i nacionalni olimpijski komiteti pojedinih zemalja, prvi koji bi trebalo da se ponašaju po Olimpijskoj povelji koja zabranjuje bilo kakvo postupanje koje bi moglo da prouzrokuje rasnu, versku ili političku netrpeljivost. Ipak, ispred američke ekipe, u kojoj su bile mnoge zvezde svetskog sporta, kao zastavnik stupao je nepoznati atletičar Lopez Lomong koji se za tu dužnost kvalifikovao svojim poreklom a ne sportskim rezultatima. Lomong je izbeglica iz Darfura, ali na ovu provokaciju nisu reagovali ni domaćini Igara ni Međunarodni olimpijski komitet.
Juče, u svoj mali politički rat uključila se i jedna sportistkinja. Posle pobede u bacanju koplja, 27-godišnja Čehinja Barbora Špotakova izjavila je da je njena pobeda veoma važna za njenu zemlju:
„Danas je važan dan za Češku. Danas je 40-godišnjica ruske invazije 1968”...”
Ni na ovu izjavu niko nije reagovao. Igre se nastavljaju.
Ž. B.