Kulturu ne damo

Kao osobi koja predstavlja Vladu Srbije u oblasti kulture prvi zadatak mi je da više nikada ne budemo skromni. Mislim da kultura zaslužuje mnogo više pažnje u našoj javnosti i mnogo više priznanja da i u nekim teškim okolnostima može zaista mnogo da se uradi. I 2022. je zaista mnogo i urađeno, ali pošto nismo skloni skandalima, nismo toliko bili ni vidljivi, ističe Maja Gojković, potpredsednica Vlade Srbije i ministarka kulture.

Govoreći o postignutom u ovoj oblasti tokom prošle godine, u intervjuu za „Politiku” ukazuje da ono što je urađeno mnogo znači sredinama u kojima se ulagalo, što se odnosi pre svega na sprovođenje konkursa „Gradovi u fokusu”.

– U sklopu tog programa uspeli smo da obnovimo, rekonstruišemo ili potpuno izgradimo 35 objekata kulture širom Srbije, pre svega domova kulture, biblioteka, pozorišta. Smatram da sam uspela time da realizujem jedan od 20 prioriteta koje sam pre dve godine zacrtala da ću ostvariti u mandatu ministra kulture – a to je veliko i večno pitanje decentralizacije kulture u Srbiji. Iako to ostaje neprimećeno ovde, u glavnom gradu, s ponosom mogu da kažem da je veoma primećeno širom Srbije, pogotovo u sredinama u kojima omogućite mladim ljudima da imaju bioskop ili pozorišnu salu jednako lepu i prestižnu kao što su u Beogradu ili Novom Sadu, da imaju biblioteku, prostor za kulturna dešavanja u njihovim sredinama – navodi Maja Gojković.

Šta su glavni planovi za 2023?

Svakako nastavak sprovođenja infrastrukturnih projekata, kao i kapitalni projekti poput izgradnje velikog kulturnog centra u Pirotu. Nastavljamo saradnju sa svim lokalnim sredinama širom Srbije, „Gradovi u fokusu” će biti jedan od prvih konkursa koji raspisujemo. Nešto što zaslužuje naša kultura jeste i nova zgrada Istorijskog muzeja Srbije, koja je predviđena u bivšoj zgradi Glavne železničke stanice u centru Beograda. Obnavljamo fasade Narodnog pozorišta u Beogradu i Muzeja Jugoslavije, a nastavlja se veliki projekat Memorijalnog centra „Staro sajmište”, iza koga je stao predsednik Aleksandar Vučić. Kultura sećanja je bila zaista nepravedno zapostavljena i neprihvatljiv je odnos koji su generacije i generacije pre nas imale prema činjenici da smo ovde u Beogradu imali takvo stratište.

Vi ste i prvi ministar kulture koji je zvanično posetio Muzej žrtava genocida za 30 godina njegovog postojanja, iako se on nalazi u istoj zgradi...

To je pohvala, ali i otvaranje jednog velikog pitanja – zašto taj muzej nema svoju zgradu, nego je podstanar u zgradi koja je pripala Ministarstvu kulture. Ono na čemu insistiram, a predsednica vlade se slaže s tim, jeste da se pronađe adekvatan prostor u Beogradu, da mogu da razvijaju svoju delatnost na pravi način, jer reč je o muzeju i oni moraju da prikažu sve ono što naporno i vredno sakupljaju i time čuvaju od zaborava.

Dakle, još jedan pokazatelj našeg odnosa prema kulturi sećanja...

Sada to ne može da se kaže. Od 2012. zaista su se promenile stvari nabolje što se tiče kulture sećanja. Kada je reč o „Starom sajmištu”, važno je da ćemo u bližoj budućnosti imati obnovljeni memorijalni centar koji će biti posvećen obrazovanju svih, posebno mladih koji nedovoljno znaju o tome šta se tu zaista dešavalo, ali i jedan centar koji će privlačiti pažnju međunarodne javnosti.

Neprimeren je odnos godinama i decenijama prema srpskoj kulturno-istorijskoj baštini na prostoru Kosova i Metohije. Ona je ili fizički ugrožena ili je u opasnosti da se to nasleđe pripiše nekakvoj kosovskoj ili albanskoj baštini...

Izuzetan napor ulažemo, i Ministarstvo kulture, zajedno s Ministarstvom spoljnih poslova i Republičkim zavodom za zaštitu spomenika kulture, i posvećeni smo očuvanju kulturne baštine Srbije, srpskog naroda i SPC na teritoriji KiM. Uz sve probleme s kojima se svakodnevno suočavamo, tu su i pokušaji prekrajanja istorije, koji su povezani s pokušajem otimanja dela teritorije R. Srbije. Svakodnevni su pritisci i pokušaji privremenih organa vlasti iz Prištine da komuniciraju s međunarodnim organizacijama koje se bave kulturnom baštinom, da stvaraju neku novu istoriju i novu priču o kulturnom identitetu našeg nasleđa. Naravno da nećemo to dozvoliti, kao što nismo ni pre nekoliko godina da lažna država postane članica Uneska. Bijemo bitku da ta laž i mašinerija koju oni imaju sa sobom ne naiđe na plodno tle. Skoro svakodnevno na društvenim mrežama objavljujemo fotografije uništenih kulturnih dobara na teritoriji KiM i – kulturu ne damo!

Da li je ovih dana, s obzirom na aktuelna zbivanja, pojačana zaštita tih objekata?

U stalnoj smo komunikaciji s direktorima republičkih ustanova kulture na teritoriji KiM. Onoliko koliko oni mogu da učine, rade zaista sve što je potrebno, ali pogrom koji se desio na KiM dvehiljaditih godina – neće se ponoviti. Vlastima u Prištini je cilj samo jedno i to se vidi kada se razgrne prvi sloj njihovih izjava – to je da Srba na teritoriji KiM više ne bude. A to znači i otimanje identiteta srpskog naroda, a šta je identitet nego povezanost s kulturom i kulturnim nasleđem.

Bili ste zadovoljni budžetom za kulturu za 2022, da li je trebalo i da li je moglo više od ovoga što je opredeljeno za 2023?

Čitala sam nedavno francusku studiju o stanju kulture u njihovoj državi, gde je jedan od bivših ministara primetio isto što i ja – da se uvek priča o novcu, a malo se priča o tome na šta taj novac ide i da li je pametno i dobro utrošen. Tako da bi mi bilo drago da pričamo o tome, a ne stalno o procentima, iako je novac važan. Ali malo ljudi je primetilo da smo dobili više para nominalno, preko 14 milijardi dinara za 2023, mnogo više nego prošle godine, ali pošto država napreduje ekonomski, procentualno je to manje. Naravno, biću iskrena, san svakog ministra je da i u procentima to bude odgovarajući iznos. Sada radimo sa Zavodom za proučavanje kulturnog razvitka jednu studiju o tome koliko u stvari Srbija ukupno ulaže u kulturu, budući da se izdvajaju sredstva iz republičkog budžeta, ali i iz pokrajinskog, kao i iz budžeta gradova. Tako da svakako ukupno prelazimo jedan odsto, jer sve je to novac poreskih obveznika R. Srbije. Dakle, nije bilo zamerki baš na ovo što sam rekla na početku, tj. na strukturu budžeta. Važno nam je i dalje ulaganje u filmsku umetnost i ostao je isti iznos za tu namenu, 1,8 milijardi dinara, iako će ova godina zaista biti puna izazova zbog energetske krize, rata u Ukrajini, svetske politike. Ekonomske analize kažu da za svaki evro koji Srbija uloži, strani investitori u filmsku industriju doprinesu državi četiri puta više. Tu je i pomoć našoj industriji za snimanje filmova i serija, kojih nikad nije bilo više.

Toliko da sada pozorišta očajavaju pošto ne mogu da skupe svoje glumce...

Pozorišta to treba da reše. Imaju svoje upravnike, čiji je posao da organizuju nesmetan rad svoje ustanove. A ako ste hteli da zadiremo u bolnu temu zakona o pozorištu...

Šta je tu toliko teško da se uradi, pa je na snazi i dalje zakon iz doba Jugoslavije? Većina resornih ministara je najavljivala novi zakon.

Ja nisam, poučena iskustvom prethodnika. Kada pričate sa upravnicima pozorišta, s bilo kog nivoa, svi žele promene i svi žele zakon o pozorištu. I pitaju – kada ćemo. Kada ih ja zovem da budu u radnoj grupi i da oni to rade – povlače se. Ne bi da se eksponiraju jer znaju da će doći u neku vrstu konflikta sa svojim ansamblima. Setimo se slučaja sa Ateljeom 212, kada je Dragan Đilas smenio Kokana Mladenovića jer je pokušao da napravi nekakvog reda, jer mu je deo ansambla snimao i nisu dolazili i nisu glumili u Ateljeu godinama, a nalazili su se na platnom spisku. A ministri su opet išli linijom manjeg otpora, da se ne zamere nikome.

Hoćete li vi da se „zamerate”?

Ako upravnici pozorišta skupe hrabrosti da kažu i u javnosti ono što meni ovde na sastancima govore, napraviću radnu grupu u kojoj će biti isključivo ljudi koji dele pozorišni hleb. Neka sami naprave predlog zakona. Ako nemaju hrabrosti, zašto bi ministar menjao neke stvari mimo volje ljudi koji se bave pozorištem. Eto, to je moj izazov njima za 2023. godinu.

Koliko je sada prijavljenih kandidata za nacionalna priznanja, to jest nacionalnu penziju?

Prijavljenih je 51, plus oni koji su sami sebe kandidovali jer nisu čitali procedure. Komisija može da dodeli najviše 20 priznanja jer je toliko sredstava planirano u budžetu. I odmah da zamolim ljude da prestanu da urgiraju kod mene da dobiju nacionalno priznanje oni ili neko njihov, zato što postoji komisija koja je prošle godine počela da radi taj posao posle pauze od osam godina i oni se time bave. To su značajna imena naše kulture i kulture nacionalnih manjina i bez pritisaka su doneli odluku prošle godine, a tako će raditi i sada. Dakle, urgencije ne pomažu.

Da li se razmišlja o povećanju budžeta za otkup knjiga za biblioteke?

Sasvim je dovoljno sredstava opredeljeno, neće biti ugrožena potreba biblioteka, jer konkurs postoji zbog biblioteka, one su te koje traže određene naslove, a ne izdavači. Konkursi i 2022. godine i 2023. idu svojom dinamikom, pratimo program, ali zavisimo i od nekih drugih ministarstava i njihovih odluka i procedura. I nećemo popustiti pod pritiscima i zahtevima za komercijalizaciju. Biblioteke su tu da otkupljuju velika i značajna dela književnosti Srbije, a naravno, ne sporimo da mogu imati na svojim policama i nešto što je trenutno popularno. U roku je doneta i poslednja odluka, samo se pojedinim velikim izdavačima nije dopalo što su promenjeni neki članovi komisije koji su bili u sukobu interesa, budući da su njihove knjige izdale neke velike kuće koje su konkurisale.

Često ste u međunarodnim istupima govorili o ilegalnoj trgovini kulturnim blagom. To je postala značajna tema u svetskim okvirima?

To je jedan od velikih svetskih problema, nelegalna trgovina postala je posao broj dva, iza trgovine narkoticima. Ratifikovali smo skoro sve međunarodne konvencije koje se odnose na ovo važno pitanje, a sada radimo na zaključivanju bilateralnih sporazuma sa svim relevantnim državama. Mi smo zemlja koja je na tranzitnom putu, a krađa i nelegalni promet se dešava i na teritoriji naše države. Vredno radimo, imamo zaista dobru saradnju s policijom, Upravom carine i sa Ministarstvom pravde, a radimo i na objedinjenom registru nestalih dela s teritorije Srbije. Znaju svi koliko mi brzo reagujemo kada nešto pronađemo ovde, animiramo Tursku, Grčku, sve te prostore s kojih takođe nestaju pojedini artefakti. A nas takođe obaveštavaju iz zapadnih zemalja kada posumnjaju u poreklo iz Srbije. Potraga nikada ne prestaje, jer ta (ne)dela nikada ne zastarevaju. Znate kako smo našli posle 30 godina sliku Vlaha Bukovca... Od te priče može da se pravi scenario za seriju ili film. Jedna od mojih saradnica je morala da bude deo potpuno tajne operacije sa inspektorima koji su bili zaduženi za to. Morali smo i da glumimo pojedine stvari u kontaktu sa osobom kod koje je na kraju i pronađena ta slika.

Je li aktuelna još neka tako velika potraga?

Jeste, još uvek se traga za nestalim nakitom iz Muzeja primenjene umetnosti koji je opljačkan pre nekoliko godina. To je izuzetno vredan i lep nakit.

Ima li tragova?

Ako to kažem ugroziću istragu, ali – da, izvesnih tragova ima.

Javna scena nam je poprilično „nekulturna”. Kada pogledate medije, naslovnice, izjave, rijalitije, sve „vrišti” od verbalnog nasilja, koje se na kraju izrodi i u fizičko nasilje u školama...

Radimo upravo na završetku nacionalne strategije kulture, a onda sledi javna rasprava. Iznenadićete se, to će biti jedan vrlo kratak tekst. Jer, strategija treba da bude kratka i jasna, a planovima se posle razrađuju svi segmenti kulture. Ono što ću pokušati, a nadam se da će vlada usvojiti, to je da kultura bude sve – i najvažnija. Biće ostali ministri i ljubomorni, ali duboko sam ubeđena i ne bih vodila ovaj resor ako bih mislila da kultura nije sve – i najvažnija stvar za jednu državu i jedan narod. I fiskultura je kultura, i način ophođenja, i vaš način života, i vaspitanje dece, i obrazovanje dece...

Kulturna diplomatija

– Zaista smo prisutni u predstavljanju ili bavljenju kulturnom diplomatijom. To takođe nema mnogo odjeka ovde u javnosti. Ali mogu s ponosom da kažem da je rad našeg umetnika Vladimira Nikolića na Venecijanskom bijenalu uvršten u deset najboljih. A tamo su prisutni umetnici iz čitavog sveta! Nastavljamo i dobru saradnju sa MSP na otvaranju novih kulturnih centara Srbije. Muzej afričke umetnosti je upravo prešao na republički nivo i ta ustanova će biti izuzetno važna za kulturnu diplomatiju naše države. To je jedini muzej u Evropi ovakve vrste koji sadrži artefakte koji nisu ukradeni, ni oteti, nego isključivo poklonjeni i legalno kupljeni.