Katanci na crkvama zbog visokih računa za struju

Specijalno za „Politiku”

Oslo – U desetinama protestantskih crkava u Norveškoj od početka zime nisu držane službe jer su crkvene vlasti morale da, zbog visokih računa za trošenu električnu energiju, privremeno stave katance na bogomolje. Zatvoreni (pro)hladni hramovi nakratko su otvorili svoje dveri za vernike tokom proslave božićnih praznika po gregorijanskom kalendaru.

Početkom ove godine iz vrha norveške crkve saopšteno je da se 12 crkava do daljeg zatvaraju za vernike jer nemaju dovoljno finansijskih sredstava da plate visoke račune za struju.

Kriza s plaćanjem računa za struju i grejanje u norveškim crkvama počela je još početkom jeseni pa je država morala da interveniše sa subvencijama. Veliki broj bogomolja, njih nešto više od hiljadu koje su bile najugroženije, dobile su od države kroz dotacije oko 4.000 evra da bi lakše izmirile obaveze prema elektrodistribucijama. Međutim, od nove godine država je ukinula pomoć crkvenim opštinama tako da su više desetina crkava odlučile da bar do Vaskrsa privremeno zatvore crkve ili da službe, opela i sahrane obavljaju u hladnim bogomoljama, a u nekim sa znatno nižim temperaturama od normalnih.

U lokalnoj crkvi u gradiću Kristijansundu sa oko 25.000 stanovnika, na zapadu Norveške, tokom Badnje večeri vernike je dočekala hladna porta. Starešine crkve morale su da smanje grejanje pa je temperatura bila svega 15 stepeni.

Od samog početka rata u Ukrajini, Norvežani su doživeli strujne šokove: računi uvećani od tri do deset puta, zavisno od vremenskih prilika i u kom delu države žive. Drastičan skok cena energenata u početku je opravdavan ratom u Ukrajini da bi vremenom se obznanilo da zapravo Norveška izvozi velike količine električne energije za Nemačku, Dansku i Englesku. Država je bila prinuđena da interveniše tako da i dalje subvencioniše građanima trećinu duga za utrošenu struju. Naravno, na cenu struje utiču i vremenske nepogode:čim naiđe ledeni talas, kao što se dešava i ovih dana, akumulacije se smanje, a cene struje skaču do neba.

Zime u Norveškoj su tradicionalno surove, ledene, mračne i duge. Uostalom, narod odmilja kaže – mi imamo samo dva godišnja doba:belu zimu (jesen i zima) i zelenu zimu (proleće i leto). Otuda cene ogreva i energenata nisu nikada bile niske ili bagatelne. Ali nikada nisu bile na istorijskom maksimumu kao ove godine. Čak su enormno skočile i cene drva za grejanje. Veliki deo domaćinstava osim struje i gasa koristi drva i brikete (presovana mlevena drva) ne samo na selima već i u gradovima. Smatra se da drva manje zagađuju okolinu i manje utiču na globalno zagrevanje planete pa su izvesno vreme vlasti davale i subvencije da stanovništvo u gradovima kupuje peći na drva. Međutim, i oni su, od početka ratnih sukoba u Ukrajini, doživeli veliki udar na kućni budžet.

Ogrevna drva ovde se uglavnom prodaju pakovana u mrežaste vreće od po 15 kilograma i mogu da se kupe u prehrambenim prodavnicama, benzinskim pumpama i specijalizovanim radnjama za prodaju građevinskog materijala. Cena jednog džaka kreće se, naravno zavisno od trgovinskih lanaca, od 109 do 159 kruna (od 10 do 15 evra, zavisno od kursa nacionalne valute krune). U džak može da stane oko 15 cepanica, tako da su ekonomski eksperti izračunali da kada ubacite jednu cepanicu u peć ili kamin za tili čas sagorite jedan evro. Drva se prodaju isključivo suva i po standardima ne smeju da sadrže više od 20 odsto vlage. Vlažnost se kreće između 14 i 17 procenata. Elem, drva gore kao da su „kupana” u benzinu. Iako je Norveška bogata šumama, navodi se da se drva uvoze iz baltičkih i istočnoevropskih zemalja. Otuda su cene ekskluzivne, kao da ih lično Jens Stoltenberg, dugogodišnji generalni sekretar NATO-a, seče i skuplja sa soldatima alijanse i njihovim saveznicima po baltičkim i ukrajinskim vrletima, a na domaćem tržištu ih dalje liferuje i autogramima potpisuje kraljevska porodica vremešnog kralja Haralda Petog.

Nisu samo poskupeli energenti – struja, gas, gorivo, ogrevni materijal, što bogate Norvežane tera da štede i stežu kaiš. Prema najnovijem ekonomskom barometru koji se redovno servisira na sajtu Zavoda za statistiku, inflacija iznosi 6,5 odsto, cene hrane i prehrambenih proizvoda skočile su 12 odsto, plate su porasle svega oko tri posto. Nezaposlenost, izuzetno niska, samo 3,3 odsto, kao svetla tačka u tunelu. Naime, bankarske kamate su sledeća stavka u kućnom budžetu koje guše građane. U poslednjih pola godine centralna banka tri puta je podizala upravljačku kamatu (trenutno je na 2,75 procenata) tako da su osetno poskupeli stambeni, potrošački i krediti za kupovinu automobila.

Ovih surovih i ledenih dana mediji izveštavaju da su redovi ispred narodnih kuhinja u većim gradovima sve duži i duži. Na društvenim mrežama pojavio se i najnoviji vic, ili anegdota. Razgovaraju dvojica Norvežana koji u redu čekaju sledovanje hrane ispred kuće za siromašne. Jedan pita drugog: „Kako si ti dospeo skoro do prosjačkog štapa? Da se nisi odao kocki, alkoholu, drogi?” Tek će drugi: „Ma ne, zaboravio sam da ugasim svetlo u stanu.”